Пензионерка Дивна златне руке има

Извор: СРНА/ Д.А.

Дивна пензионерске дане проводи плетући, хеклајући, шијући, везући, израђујући украсне предмете окамењеном чипком и декупаж техником, правећи уникатан накит и честитке, те сликајући на стаклу и дрвету.

Дивна Поповић Гајовић /57/ вратила се из Београда у родни Соколац гдје се препустила чарима женског ручног стваралаштва и пензионерске дане испуњава излажући на сајмовима са другарицама из соколачког Удружења грађана “Аурора”.

Дивна плете од малих ногу, рођена је у соколачком селу Побратци гдје је била петнаести члан породичне задруге Милисава Поповића у којој се за шесторо женске чељади говорило да што очима виде, то рукама створе.

Гајовићева истиче да је одрастањем савладала све начине израде народних рукотворина, а таленат је открила на првим часовима ликовног васпитања.

Она се присјећа да је уз тетку Икну научила да шије, те је прву сукњу сашила када је имала 12 година, док је све остале вјештине златних женских руку копирала од тетке Милеве.

“Мој позив шумарског инжењера није ме могао удаљити од ручне радиности, традиционалних и модерних начина израде одјевних и украсних предмета, већ је помогао да се усавршавам у послу који је моја права љубав”, каже Гајовићева.

Гајовићева се по повратку у родни крај након пензионисања, прије непуне четири године, придружила Секцији за друштвени положај жене соколачког Удружења “Аурора” и наставила да плете, хекла, шије, везе, израђује украсне предмете окамењеном чипком, декупаж техником, прави уникатан накит и честитке, те слика на стаклу и дрвету.

“Поносна сам на дио народне ношње романијског краја, мушке рукавице и торбу у етно-стилу, те везену и хеклану постељину коју сам израдила од мјешавине тканог лана и памука”, истиче Гајовићева.

Гајовићева се припрема за древну етно-технику – пустовање /филцање/ вуне, како би ушла у производњу одјевних и употребних предмета од пресоване вуне попут капа, шалова, торби, рукавица, па и накита.

Према њеним ријечима, Удружењу “Аурора”, које окупља жене вриједних руку, зарада није једини циљ, него су то и дружење и духовна испуњеност у стварању лијепог и корисног.

Она наглашава да су им, ипак, потребни бољи услови за промоцију и долазак до купаца.

“Сарађујемо са многим сличним организацијама, размјењујемо искуства и настојимо да се придружимо Пословним женама БиХ како би дошле до познатијих изложбених пунктова, те бољег пласмана наших разноврсних и уникатних производа од природних материјала какви се тешко могу наћи у савременом свијету препуном нездравих сировина”, каже Гајовићева.

Изложбени штандови “Ауроре” већ годинама привлаче посебну пажњу посјетилаца на сајмовима и изложбама традиционалне радиности у Источном Сарајеву, Сарајеву, Зворнику, на Палама и Хан Пијеску.

На свим сајмовима традиционалног стваралаштва, како каже, изложбени штанд “Ауроре” увијек се истиче по разноврсности и квалитету народних рукотворина и традиционалним јелима романијског и гласиначког поднебља.

Гајовићева подсјећа да је штанд “Ауроре” био запажен и на недавном Сајму женског предузетништва на Тврдимићима код Источног Сарајева, док су за учешће на “Данима тикве”, у оквиру манфестације “Kупуј домаће, једи здраво”, добили захвалницу.

Гајовићева вјерује да ће женама соколачке “Ауроре” бити омогућен и одлазак на Сајам ручних радова у Бањалуци, гђе би својим радовима најбоље представиле све карактеристике народног стваралаштва романијског краја, што је и циљ дјеловања Удружења.
.