Посљедњи јуриш

Аутор: Драган Пјевић

Сваки губитак за јединицу је велики и ненадокнадив, посебно када јединица изгуби команданта. А ми смо тог 7. априла изгубили и команданта и војника. Тај дан, на свој посљедњи задатак Капетан Недељко Лиздек је повео дио јединице у шири рејон Грепка, а задатак је био “чишћење” тог дијела наше територије од непријатељске диверзантско- терористичке групе (ДТГ), која се тог дана покушала пробити преко Грепка у Горажде.

У том периоду јединице ВРС су изводиле нападну операцију према Горажду, која је вођена под кодним именом „Звијезда-94“. Током ове операције, која је почела 29. марта и трајала до 24. априла 1994. године, снаге ВРС заузеле су све доминантне земљишне објекте на десној обали ријеке Дрине и овладале рубним горажданским насељима, а на лијевој обали овладали најзначајнијим објектима којима су успоставили и обезбиједили контролу територије у долини Праче и такође ушли у рубна градска насеља Горажда.

Kоманда 1. корпуса АБиХ је преко Бјелашнице и Трескавице и преко територије Трнова, коју су контролисале наше снаге, најприје упутила неколико група добровољаца према Горажду, с онолико муниције колико су могли понијети у ранцима. Све расположиве снаге с простора Храснице, Игмана, Пазарића и Тарчина, укључујући и приспјеле снаге из Сарајева, обједињене под командом Kомандне групе (KГ) Пазарић, до 9. априла концентрисане су на простору Бјелашнице између Дугог поља и села Лукомир. Са средњобосанског ратишта повучена је и на Бјелашницу упућена 82. ббр.

Све ове снаге су покренуте у правцу Горажда. Задатак наше јединице је био да у садејству са осталим војно-полицијским снагама спријечимо пролазак ових наоружаних група, кроз нашу територију. Тако је 6. априла, полицијској станици Трново јављено да је на путној комуникацији Трново- Фоча уочена непријатељска ДТГ. Истог дана је дио јединице, састава 40 људи упућен у Трново, гдје је било још 20 војника на ранијем задатку. Одмах су се предузеле мјере и радње у циљу, лоцирања и ликвидације поменуте ДТГ. Подијељени у мање групе, на неколико различитих тачака, војници ангажовани на овом задатку су провели читаву ноћ.

Ујутро. 7. априла, у само свитање, јединица је добила појачање, те су се у потјеру укључили и припадници МУП-а са псом трагачем , те 4. Извиђачка чета СРК. Организовала се група за потјеру и акција је настављена. Пас трагач је открио ДТГ и отворена је ватра. ДТГ је разбијена на два дијела, једна је кренула у правцу Дражиног потока, а друга у правцу села Пјевац. По дојави, остали дио јединице је кренуо из Трнова пут села Пјевац. На Босанској међи је колона наших возила наишла на један дио разбијене ДТГ. Дошло је до жестоког обрачуна. Прво на удару се нашло теренско моторно возило Нисан патрол у којем је на мјесту сувозача сједио командант нашег батаљона капетан Недељко Лиздек. Херојски је излетио из возила и кренуо у борбу. Метак га је погодио у главу и ту гине. На истом мјесту гине и војник Сретен Кнежевић, који је такође био у истом возилу.

Даљу катастрофу и крвопролиће својом присебношћу и искуством, које носи још од прије почетка ратних сукоба, спречава водник Берибака, који је био нишанџија на ПКТ-у, на возилу БОВ М-86, које је било одмах иза Нисана. Први је одговорио на непријатељску ватру, и тако дао времена осталим војницима који су били иза у возилу ТАМ 150, да се распореде у борбени положај и одговоре на напад. Дошло је до жестоког обрачуна. Непријатељи су претрпјели жестоке губитке, а по изјави ухваћених терориста, група је бројала 40 војника.

Лиздек је на чело батаљона дошао као активни старјешина из ЈНА. Иза себе је оставио супругу и два сина. Одликован је медаљом Заслуга за народ. Кнежевић је био дипломирани инжињер геодезије. Као асистент је радио на грађевинском факултету у Сарајеву.