Водовод на Гласиначком пољу из 1934. године

Аутор: ФИЛТЕР/А.К.

Мало је било периода у људској историји без епидемија. Најбоља заштита, како данас, тако и одувијек, била је хигијена. Хигијена није била могућа без воде. Како је тринаест села на Гласиначком пољу ријешило свој проблем водоснадбијевања 1934. године, описао је угледни сарајевски новинар Максим Свара. Занимљиво је да су се и тада предизборна обећања односила на инфраструктурне пројекте. Текст је објављен у београдским новинама Време у октобру 1934. године.

Довршен је водовод, који ће снадбевати водом тринаест села на Гласиначком пољу

Гласиначко поље је настањено јуначким коленом: људи високи, коштуњави, снажни, широких рамена. Оштар поглед и орловски нос указују чистоћу њихове динарске расе. У сталној су борби са природом која је овде необично шкрта са даровима. Није им дала што је најважније и најпотребније-воду.

Стално се чуо вапај за водом и стално је обећавано да ће је добити. Није било избора, а да кандидати, који су рефлектирали на оно неколико хиљада њихових гласова, нису удешавали да дође неколико кола са цевима за водовод. После избора цеви су опет враћане упркос протеста разочараних Гласиначана.

Овакво стање довело је до праве катастрофе за време велике суше 1928. године, када су многи сељаци остали без игде ичега, јер им је стока изгинула. А ту се ради о тринаест села, у којима се узгаја 15-20 000 грла ситне стоке. За време летњих месеци сељаци су на напајање морали гонити тај број стоке често и на удаљеност од 30 километара. На овај начин стока се могла напајати два до три пута недељно, што је врло слабо утицало на њен квалитет.

Страдало је и људство. Присиљено да употребљава нездраву и нечисту воду, оно је постајало жртвом разних епидемија. У неким селима су тифус и дизентерија били ендемични.

Краљевска управа Дринске бановине, да би учинила крај овако тешком стању, приступила је изградњи толико потребног водовода и он је недавно завршен. Бан Велимир Поповић усвојио је пројекат шефа хидротехничког одсјека Златоја Кротина који је сад оставрен.

Обухваћено је врело Геруша које и за највеће суше даје 7 секундарних литара здраве и питке воде и код Кошутице је израђен резервоар од 230 кубних метара запремине. Гвозденим цевима од 100 милиметара одводи се вода на удаљеност од близу 11 километара, с огранцима од пола километра у поједина села. Ускоро ће се изградити и одвојак у село Кулу, дуг два и по километра.

Велике тешкоће око осигурања средстава за овај велики технички рад уклоњене су на тај начин што је Министарство социјалне политике дало цеви и други материјал у вредности 1.245.105 динара. Краљевска банска управа одобрила је за извршење радова 445.230 динара, док је сам народ дао бесплатне радне снаге и превоза у вредности 50.392 динара тако да трошкови око овог водовода износе 1.740.729 динара.

Довршени водовод предан је недавно Соколачкој општини на употребу и одржавање, чиме је цело њено вредно становништво спасено од муке и јада што га је до сада трпело. На тај начин је учињено не само много за унапређење једине гране приведе у овим крајевима: сточарства, него је и само становништво великог Гласиначког поља сачувано од епидемија и других непријатности.