Стручњаци упозоравају на заразу мишјом грозницом

Извор: Глас Српске

Мишја грозница ове године потврђена је код пет пацијената у Републици Српској, док је према подацима Института за јавно здравство једна млађа особа преминула, због чега стручњаци упозоравају становнике који вријеме проводе у природи да поведу више рачуна о заштити, јер у овом периоду велика је могућност заразе вирусом који кружи међу глодарима.

У Институту су истакли да се, према тренутно доступним подацима, на болничком лијечењу налази једна особа обољела од хеморагијске грознице са бубрежним синдромом која је позната као мишја грозница.

Заражени глодари, како објашњавају, већином немају симптоме, већ узрочнике излучују у спољашњу средину преко пљувачке, мокраће и измета, загађујући на тај начин земљиште, воду, предмете и храну.

– Човјек се зарази директним или индиректним контактом са зараженим животињама, односно удисањем контаминиране прашине или употребом хране и воде, који су загађени свјежим излучевинама заражених глодара. До сада пренос са човјека на човјека није познат – казала је епидемиолог у Институту Јелена Ђаковић Девић.

Болест почиње, наглашава, високом температуром, интензивном главобољом, боловима у леђима и абдомену, грозницом, мучнином и замагљеним видом.

– Може се појавити црвенило лица и коњуктива те тачкасто крварење по кожи. У случају развоја тежих облика болести развија се оштећење рада бубрега те крварења у различитим органима. Болест може бити блага, али и са тешком клиничком сликом, јер због крварења и застоја рада бубрега може завршити смртним исходом – рекла је Ђаковић Девић.

Према ријечима начелнице Клинике за инфективне болести Универзитетског клиничког центра РС Антоније Верхаз од пет серолошки потврђених дијагноза мишје грознице три пацијента су из Теслића, те по један из Бањалуке и Челинца.

– Особе обољеле од ове болести се обавезно хоспитализују, а тренутно се на болничком лијечењу налази један пацијент – истакла је Верхазова.

С обзиром на то да не постоји вакцина за спречавање мишје грознице, Верхаз је казала да се треба придржавати одређених мјера за смањење и отклањање ризика.

– Излетници би првенствено требало да заштите своју храну и пиће од глодара из природе те покушају избјећи лежање на шумском тлу, унос воде из неуређених шумских извора и дирање угинулих шумских животиња – рекла је за “Глас” Верхазова.

Додала је да особе које уз зграду имају дрварнице, оставе или стаје требали би да обрате пажњу на обавезно прање руку након сваке активности у тим објектима, такође, при њиховом евентуалном чишћењу треба максимално избјегавати стварање прашине, будући да тло и околни предмети могу бити контаминирани излучевинама мишоликих глодара.

– То се може постићи кориштењем лагане маске преко уста и носа те влажним и опрезним чишћењем. Сва храна обавезно се мора чувати од приступа глодара – нагласила је она.

Виши асистент на катедри за зоологију на Природно-математичком факултету у Бањалуци Рајко Рољић рекао је да су под највећим ризиком пољопривредници, ловци, особе које професионално или из других разлога бораве у шумским предјелима.

– Битно је нагласити да се инфекција не преноси међу људима – казао је Рољић.

До повећања броја обољелих, како је навео Рољић, долази у годинама велике бројности наведених глодара, односно “мишје године”.

– Таква година у којој се догађа најезда мишева и других мишоликих глодара је повезана са претходном благом зимом у којој је могуће размножавање мишева и боља доступност хране – истакао је Рољић.

 Статистика

Из Института за јавно здравство РС истичу да је лани регистровано троје обољелих од хеморагичне грознице са бубрежним синдромом. У периоду од 2018. до 2022. године највећи број регистрован је током 2019. године када је пријављено 18 обољелих.