У КПЗ Кула казну затвора за малољетнике издржавају два лица

Извор: Срна/Љиљана Чворо

Kазну затвора за малољетнике у Kазнено-поправном заводу /KПЗ/ “Kула” у Источном Сарајеву тренутно издржавају два лица, рекла је Срни помоћник директора KПЗ-а за третман Бранка Зубић.

Зубићева је навела да се на издржавању казне налази лице које је починило кривично дјело са непуних 18 година – старији малољетник и једно лице које је кривично дјело починило као млађе пунољетно лице.

Она је навела да казну малољетничког затвора издржава лице осуђено на пет година, а друго на двије и по године. Осуђени су због разбојништва, наношења тешких повреда и обљубе над дјететом млађим од 15 година у покушају.

Зубићева је истакла да број лица осуђених на малољетнички затвор, према њиховим статистикама, није у порасту и на издржавању казне обично се налази једно или два лица.

“На овакву казну могу се осудити лица која су у моменту почињења дјела имала од 16 до 18 година, такозвани старији малољетници, и лица која су у моменту почињења ђела навршила 18 година, али не и 21 годину и чији развој није на том нивоу да би се могла сматрати пунољетном особом, такозвана млађа пунољетна лица”, појаснила је Зубићева.

Према њеним ријечима, законски, надлежност судова за суђење малољетним и млађим пунољетним лицима и изрицање казне малољетничког затвора престаје са навршених 23 године живота.

ПРОБЛЕМ – ДЕВАСТИРАНЕ ПОРОДИЦЕ

Зубићева је појаснила да је неколико фактора који доводе до тога да малољетници чине кривична дјела, али је суштински проблем у томе што је дошло до девастирања породице и система вриједности у друштву.

Она је навела да су нека од дјеце која почине кривична дјела расла у непотпуним, дисфункционалним породицама, живјели оскудно, лишени материјалних и духовних елемената неопходних за нормалан раст и развој.

Често су, објашњава, васпитни капацитети родитеља били недовољни, па су њихова дјеца одрастала удаљена од љубави и подршке коју дијете у породици треба да има.

“Насупрот таквима, постоје породице које дјецу презаштићују па њихова дјеца стварају прецијењену слику о себи, која им касније у стварном животу смета, ствара диспропорцију између онога што дијете заиста јесте и онога што мисли да јесте. То отвара врата нарцистичком поремећају личности које може бити увод у неко кривично дјело”, појаснила је Зубићева.

Она је рекла да ни незаштићеност, ни презаштићеност у процесу одрастања нису добра солуција већ треба пронаћи мјеру у родитељству, пружити љубав и сигурност, прихватати дијете, а ако треба радити на корекцији понашања, процијенити када треба бити благ, а када строг. Важно је, каже, остати ауторитет.

“Малољетничка делинквенција, малољетни починиоци тешких кривичних дијела, затворске санкције и слично показатељ су ситуације у друштву и сигнал да је потребно нешто мијењати”, рекла је Зубићева.

Она је додала да је потребно пронаћи вријеме за дјецу и вратити оне “тешке разговоре” јер они носе поруке и враћају ауторитет дједу, оцу, мајци, учитељу, тренеру…

“Неопходно је да се све више његује љубав и емпатија и тако превенира непожељно понашање младих људи. Друштва која успију да ојачају превентивне механизме све мање ће се бавити посљедицом, санкцијом и казном”, оцијенила је Зубићева.

МАKСИМАЛНА KАЗНА МАЛОЉЕТНИЧKОГ ЗАТВОРА МОЖЕ ТРАЈАТИ 10 ГОДИНА

Зубићева је навела да се казна малољетничког затвора може изрећи само кривично одговорном малољетнику који је учинио кривично дјело за које је прописана казна затвора већа од пет година, а којем због тешких посљедица дјела и високог степена кривичне одговорности не би било оправдано изрећи васпитну мјеру.

У сваком случају, каже, максимална казна малољетничког затвора може трајати до 10 година, за кривична дјела за која је прописана казна дуготрајног затвора или је учињен стицај најмање два кривична дјела за која је прописана казна затвора дужа од 10 година.

“Сврха казне малољетничког затвора је вршење појачаног утицаја на малољетног починиоца кривичног дјела да убудуће не чини кривична дјела, као и на друге малољетнике да, такође, не чине кривична дјела”, додала је Зубићева.

Она је нагласила да на Одјељењу малољетничког затвора лице може остати до навршене 23 године, када се премјешта у одјељења за пунољетна лица у казнено-поправним заводима који су по начину рада и класификацији најсличнији малољетничком затвору.

Изузетно, ако је то потребно ради завршетка школовања или стручног оспособљавања, те ако остатак казне није дужи од шест мјесеци, лице може остати у одјељењу за малољетнике и након завршене 23 године, али најдуже до навршене 25 године.

МАЛОЉЕТНИЦИ СУ УKЉУЧЕНИ У ОБРАЗОВНЕ, СПОРТСKЕ, ВЈЕРСKЕ И ДРУГЕ АKТИВНОСТИ

Зубићева је навела да су малољетници укључени у редовне свакодневне образовне, едукативне, спортске, културне, вјерске и друге третманске активности, те у рад литерарне, ликовне, драмске и еколошке секције, као и у креативне радионице.

Имају и могућност школовања, уколико су без школске спреме и могућност наставка школовања, ако за то показују афинитет.

Доступни су им курсеви за стицање знања из области информатике, страних језика /њемачки и енглески/, дата им је могућност припреме за полагање возачког испита, а постоји и могућност организовања онлајн наставе на факултетима.

Учествују у изради јеловника, користе кантину, плаћени су за радно ангажовање које је саставни дио третмана. Омогућен им је пријем пакета, доступна дневна штампа, градска библиотека за наслове који се не налазе на списку библиотеке завода.

Зубићева је истакла да се контакт са породицом реализује путем посјета и телефонских разговора без ограничења, као и путем ванзаводских погодности.

Према њеним ријечима, лице се одлуком суда може пустити са издржавања казне раније, путем института условног отпуста који се одобрава лицима за која се на основу постигнутог успјеха у провођењу индивидуалног програма и плана преваспитања у току извршења казне може оправдано очекивати да ће се на слободи добро понашати и да неће чинити кривична дјела.

Условни отпуст се не може дати прије него што лице проведе шест мјесеци у казнено-поправној установи.

Зубићева је рекла да се осуда на казну малољетничког затвора брише из казнене евиденције у року једне године од дана издржане, опроштене или застарјеле казне, ако за то вријеме лице не почини ново кривично дјело.