БРАТУНАЦ – Парастос за погинуле борце са сарајевског ратишта

Извор: Срна

На војничком гробљу у Братунцу данас је служен парастос за 185 погинулих бораца са сарајевског ратишта, чији су посмртни остаци пренесени приликом егзодуса Срба из Сарајева.

Милица и Будимир Зиројевић, којима је на братуначком војничком гробљу сахрањен син Милан, испричали су да је Милан рођен на данашњи дан, да је био студент и да је живот изгубио у 22. години.

“Умјесто да му данас честитам педесети рођендан, ја држим свијећу над његовим гробом”, каже мајка Милица.

Отац Будимир истиче да су приликом егзодуса понијели синовљеве посмртне остаке и да су због његовог гроба одлучили да остану у Братунцу.

Према његовим ријечима, у марту 1996. године дошли су у Братунац, примљени су у складу са тадашњим могућностима и трајно су остали у овом мјесту, јер су задовољни условима живота.

Будимир је нагласио да не треба заборавити велики допринос ратне Игманске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ из Хаџића у одбрани и стварању Републике Српске.

Бивши предсједник Извршног одбора општине Хаџићи Видомир Бандука подсјетио је на егзодус Срба из Сарајева од децембра 1995. године до половине марта 1996. године, те истакао да је важно говорити о херојској борби и жртви сарајевских Срба да се то више не би поновило.

Бандука је нагласио да Срби нису жељели да буду грађани другог реда, већ да сзу оставили вјековна огњишта и све што су генерације предака стварале и кренули за слободом која нема цијену.

“Човјек може промијенити све, осим мјеста рођења. Ми смо оставили родна мјеста и имања и кренули за слободом, а са нама су у други егзодус кренули и многи Срби који су у току рата избјегли са простора Kоњица и долине Босне, који су били под муслиманском контролом”, рекао је Бандука.

Према његовим ријечима, сви који су морали да напусте мјесто рођења и живљења носе дубоке трауме и тешко је оцијенити коме је било теже – онима који су то учинили на почетку или на крају рата.

“Многи су оставили имања и избјегли, али ми смо своја у рату одбранили и можда смо најтеже прошли. Kренули смо у егзодус са одбрањених огњишта. Kада су се скоро сви веселили и прослављали долазак мира, ми смо, исцрпљени одбијањем 36 непријатељских офанзива, са посмртним остацима наших сабораца кренули за слободом, кочићевски речено кроз мећаву, по најтежим временским условима, по леду, снијегу и великој хладноћи. Kада се тога присјећамо и сада се задрхти и застане дах”, каже Бандука.

Он је указао да гнусну лаж представљају тврдње муслиманских политичара и медија да су Срби иселили из Сарајева под притиском свог политичког руководства.

“Зашто се онда касније нису вратили под муслиманску власт и зашто им је уништена и још се уништава српска имовина”, упитао је Бандука.

Он је напоменуо да се српска имовина у Сарајеву још уништава и да нико због тога не одговара, те навео да би тако било и са српским народом да је остао на том простору.

Бандука је напоменуо да многи сарајевски Срби и даље тешко живе, немају ријешено стамбено питање и запослење, али су са својим народом, интегришу се у нову средину.

Тако је и на подручју Братунца и Сребренице, гдје је избјегло око 20.000 сарајевских Срба, од којих је неколико хиљада остало у Братунцу, а мали број у Сребреници.

Kод спомен-крста на Војничком гробљу у Братунцу данас је положено цвијеће. Тиме су обиљежене 24 године од егзодуса сарајевских Срба, који су након потписивања Дејтонског споразума и предаје њихових одбрањених кућа и имања Федерацији БиХ /ФБиХ/ напустили сјеверозападне сарајевске општине и кренули у неизвјесност да би живјели у слободи са својим, српским народом.

Након одбијања 36 жестоких непријатељских офанзива, не желећи да живе под туђом влашћу, око 120.000 сарајевских Срба је послије потписивања Дејтонског мировног споразума напустило своје одбрањене домове и имања.

Срби из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловца, Грбавице и дијела сарајевског Старог Града, као и дијелова општина Олово и Пале у којима су чинили већину становника и били цијели рат у саставу Републике Српске, напустили су у рату одбрањена вјековна огњишта.

Kренули су кроз мећаву, непрочишћеним шумским путевима, у потпуну материјалну неизвјесност, исцрпљени четворогодишњим ратом и великим људским и материјалним губицима.

Први пут у историји човјечанства догодило се да народ који креће у егзодус оставља имовину, а носи посмртне остатке погинулих сродника и бораца.

Обиљежавање 24 године од егзодуса сарајевских Срба организовала је Борачка организација Братунац.