Др Пецељ: Скренути пажњу на проблеме са којим се боре обољели од Паркинсонове болести

Извор: Филтер

Свјетски дан Паркинсонове болести обиљежава се 11. априла и носи назив према доктору из Лондона, Џејмсу Паркинсону који је 1817. године описао прве симптоме ове болести.

Др Оливера Пецељ, специјалиста неурологије у Болници “Србија” каже да је Паркинсонова болест хронично, прогресивно, неуродегенеративно неуролошко обољење, које припада групи болести поремећаја покрета.

Најчешће се јавља између 60 и 70 године живота и један је од најчешћих неуролошких поремећаја код старије популације.

Јавља се код оба пола, али чешће код мушкараца.

“Знакови и симптоми Паркинсонове болести су тремор, укоченост, успорено кретање и кретање ситним корацима, промјене у говору, промјене у писању, поремећај одржавања равнотеже и усправног држања”, објашњава др Пецељ.

Она додаје да поред моторичких симптома, могу да се јаве и немоторички, аутономни поремећаји, као што су констипација, ургенција или инконтиненција мокрења, импотенција, поремећај знојења, когнитивни поремећаји, деменција, анксиозност и депресија, поремећаји спавања.

Др Пецељ наводи да је ово обољење узроковано спорим пропадањем можданих ћелија које стварају допамин, природну супстанцу мозга која контролише покрете мишића цијелог тијела.

“Обиљежавање Свјетског дана борбе против Паркинсонове болести веома је важно из разлога да би се скренула пажња јавности на проблеме са којима се суочавају обољели и њихове породице, али и упознавање шире друштвене заједнице са овом болешћу”, истакла је др Пецељ.

Рано откривање Паркинсонове болести и започињање терапије у почетним фазама болести од великог је значаја за успорење прогресије болести и осигурање бољег квалитета живота обољелих, на дужи временски период.

„Паркинсонова болест се не може излијечити, али лијекови могу значајно побољшати симптоме и пацијентима омогућити релативно нормалан живот. Лијечење лијековима се може допунити физикалном терапијом. Осим вјежби пацијент треба бити активно укључен у рад или кућне послове. На тај начин одржава физичку и менталну способност. За узнапредовале случајеве Паркинсонове болести када лијекови више немају ефекта, препоручује се неурохируршка интервенција –дубока мождана стимулација”, закључује др Пецељ.