Грађани у Црној Гори сутра бирају предсједника; Ђукановић или Милатовић?

Извор: Танјуг

У Црној Гори ће у недјељу, 2. априла, бити одржан други круг предсједничких избора у коме ће се надметати актуелни шеф црногорске државе и кандидат ДПС за још један мандат Мило Ђукановић и кандидат Покрета Европа сад Јаков Милатовић.

Ђукановић је у првом изборном кругу освојио 119.673 гласова (35,37 одсто), а Јаков Милатовић 97.858 гласова (28,92 одсто) гласова бирача који су изашли на изборе. Излазност је била 64,06 одсто.

Право гласа у другом кругу избора за предсједника Црне Горе има исти број бирача уписан у бирачки списак, који је закључен 8. марта уочи првог изборног круга – 542.154 грађана.

Мандат предсједника је пет година.

Кампања уочи другог изборног круга протиче у нешто оштријем тону у односу на ону уочи првог круга, али за разлику од претходне у овој инцидената нема.

Ђукановић (61) је од изборне ноћи након првог изборног круга “апсолутно убијеђен” у своју побједу, сматра да му нико није раван, а грађанима је објећао бољи стандард на реалним основама, очување грађанске државе и чланство у ЕУ у наредних пет година.

Добар дио Ђукановићевих обраћања у кампањи био је посвећен Србији, њеном наводном утицају на све што се догађа у Црној Гори с циљем да је дестабилизује, ширењу тзв. “српског свијета” и покушајима, како је казао, да влада земљама региона – Црном Гором, БиХ, Северном Македонијом и тзв. Косовом.

Сматра да је међународна заједница благонаклона према званичном Београду, посебно у дијалогу са Приштином. Рекао је и да Србија не би могла да поднесе улазак Црне Горе у Европску унију.

Свог противкандидата је окарактерисао као кандидата друге државе, односно Србије и Српске православне цркве.

Кандидатуру Ђукановића су подржале странке, традиционални партнери његовог ДПС – СДП, ЛП, чланови Председништва БиХ Жељко Комшић и Денис Бећировић, као група интелектуалаца из региона међу којима су Соња Бисерко, Ненад Чанак, Давор Ђенеро, Вељко Булајић…

Милатовић (36), кандидат ПЕС-а, је као и Ђукановић економиста, био је министар економског развоја у влади Здравка Кривокапића, када је и почео да се бави политиком, после 30. августа 2020. године, након победе коалиције странака на власти у Црној Гори и одласка Ђукановићевог ДПС први пут у опозицију.

У изборној ноћи након првог изборног круга рекао је да су предсједнички избори прекретница и да ће у другом кругу Ђукановића послати у политичку пензију.

Грађане је у кампањи питао “да ли желе још пет Милових година”. Обећао им је излазак из мрака Ђукановићевог режима, обрачун са криминалом и корупцијом и просперитет Црне Горе.

Док Ђукановић у другом кругу типује на гласове из дијаспоре, Милатовић је у отвореном писму дијаспори поручио да треба да гласају, али да притом имају на уму разлоге који су их током Ђукановићеве власти, као и њега у једном тренутку, приморали да напустили Црну Гору.

За разлику од Ђукановића са Србијом жели да развија најбоље сусједске односе.

Отворено подржава иницијативу Отворени Балкан, ако ће, каже, она да омогући да пруга Београд-Бар, којом његови родитељи често иду у посету родбини, буде функционисала без вишеатних застоја у Бијелом Пољу и Пријепољу. На помен тзв. “српског света” се ишчуђава и пита: “Какав црни “српски свијет”.

О томе, каже, причају људи попут Ђукановића који нису изашли из из 90-тих година 20. вијека.

За њега су, истиче, ови избори више од предсједничких – то је, каже, референдум за напред или назад.

Увјерен је у улазак Црне Горе у ЕУ у наредних пет година мандата, али на челу са њим, а не Ђукановићем.

Милатовића су подржале све странке победничке коалиције из августа 2020.:Демократски фронт, Демократе, Права, као и Уједињена Црна Гора и коалиција Црно на бијело коју чине странке окупљене око ГП Ура.

Ђукановићев пораз у недјељу значио би коначан крај ДПС, који је на челу са њим владао у континуитету дуже од три деценије, јер након пораза на парламентарним изборима 2020., ова странка је поражена и у 20 од 25 црногорских градова и општина на октобарским локалним изборима.