“Боље рат него пакт”: Пуне 82 године од када су Срби рекли “не” фашизму

Извор: Срна

Данас су се навршиле 82 године од војног преврата и масовних уличних демонстрација у Београду и другим градовима Србије и бивше Југославије који су одредили судбину земље и њен даљи пут ка блоку земаља противница нацистичке Њемачке.

Чим је информација о пучу, који је извршен 27. марта 1941. године, у 1.00 час послије поноћи доспјела до њих, на улице Београда изашли су грађани носећи и узвикујући пароле: “Боље рат него пакт” и “Боље гроб него роб”, а талас демонстрација се проширио и другим градовима.

Пучем је поништен протокол о приступању Југославије Тројном пакту, који су чиниле Њемачка, Италија и Јапан, а који су у име југословенске Владе два дана раније 25. марта потписали премијер Драгиша Цветковић и министар спољних послова Александар Цинцар Марковић.

Протокол, који је испровоцирао пуч, а потом и масовне демонстрације потписан је послије оцјене да је Југославија стратегијски у безизлазном положају, као и да се не може добити никаква помоћ од савезника.

Тиме је уклоњено намјесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић, а малољетни краљ Петар Други проглашен је пунољетним.

Незадовољство због приступања Тројном пакту било је огромно, те је пуч био и израз расположења великог дијела народа, а планери и извођачи пуча били су припадници неформалне групе, углавном, ваздухопловних официра и појединаца из редова јединица гарде.

Централна личност пуча био је ваздухопловни генерал Душан Симовић, потоњи предсједник владе, али је неподијељено мишљење да је иза њега стајао генерал Бора Мирковић, док је истакнуту улогу имао и мајор Живан Кнежевић.

Српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска православна црква, радосно су примиле вијест о државном удару. Реагујући на дешавања у Југославији британски лидер Винстон Черчил изјавио је да је “Југославија пронашла своју душу”.

Изгнани кнез Павле, иако потпуни англофил, третиран је од британске ратне владе грубо. Првобитно је био заточен дубоко у унутрашњости Кеније, а касније му је дозвољен боравак у Јужној Африци.

Након пуча, 6. априла 1941, услиједио је масовни брутални напад Њемачке, Италије, Бугарске и Мађарске на Београд и Југославију. Југославија је раскомадана, а нацистички окупатори формирали су такозвану НДХ, затим велику Албанију и велику Бугарску.

Судови у Србији су протеклих година рехабилитовали неке од учесника догађаја од 25. и 27. марта 1941. године, Драгишу Цветковића, Слободана Јовановића, Живана Кнежевића, те Кнеза Павла Карађорђевића.