Преминуо Дејан Тиаго Станковић
Извор: Б92
Писац Дејан Тиаго Станковић преминуо је у 57. години.
Књижевник је преминуо у свом дому у Лисабону, а смрт су потврдили његови пријатељи.
Дејан Тиаго Станковић рођен је у Београду 1965. године. Како је сам исписао у својој биографији, у Београду је живио док није дипломирао архитектуру 1991. године.
Био је лауреат награде “Бранко Ћопић”, а његова дјела била су у ужем избору за НИН-ову награду, признања “Исидора Секулић”, “Душан Васиљев”. Био је и колумниста НИН-а и плодан преводилац. На португалски је преводио дјела Иве Андрића, Милоша Црњанског, Драгослава Михаиловића, Душана Ковачевића, а на наш језик књиге из пера Сарамага.
Своју биографију је сам написао, обраћајући се читаоцу који му је свагда био важан:
“Рођен сам у Београду 1965, гдје сам живео док нисам дипломирао архитектуру којом се потом никада нисам бавио. Чим сам окончао школу, а прије него што сам одрастао, из пуке радозналости и жеље да упознам свијет одселио сам се у иностранство, гдје нисам намјеравао дуго да останем, али околности су одлучиле да буде другачије. У Лондону сам живио до 1995, када сам се, умјесто да се вратим кући у Београд, преселио у Португал. Обитавам у Лисабону, добио сам њихово држављанство и гледају ме као свог.
Списатељски занат научио сам од најбољих, преводећи књижевна дјела. Током година објавио сам невелики број превода, али само најзначајнијих писаца, како португалских на српски, тако српских на португалски. Био сам пионир у том послу, па сам могао да бирам. Посебно се поносим преводима Сарамага, Иве Андрића и Драгослава Михаиловића. Потом сам почео да пишем и на српском и на португалском. Са објављивањем сопствених дјела почео сам касно у животу, тек у својим четрдесетима, када сам био сигуран да имам шта да кажем. Објавио сам књигу приповједака “Одакле сам била, више нисам” и роман “Есторил”, који је преведен на велике свјетске језике и награђен у Србији и Великој Британији, а у Португалу је, на шта сам особито поносан, ушао у школску лектиру.
Мој други роман “Замалек”, о судбини и Каиру, добио је награду Европске уније за књижевност 2020.”