Чилеанци у нашем граду

Аутор: Редакција,М.К.

Габриел и Игнасио Лепин су браћа. Имају 12 и 9 година а у Источно
Сарајево су дошли из Сантијага (Чиле).
Њихови родитељи овдје бораве због посла, а њих двојица вријеме проводе тренирајући фудбал.

Габријел је дио ФK „Славија“. Kаже да је овдје срећан, да воли фудбал и
да мисли да се добро уклопио у екипу.

Разговарали смо и са његовим саиграчима.
Марко Тодоровић са смијешком открива да су најбољи другари и да причају на енглеском.

„Тренирамо, трчимо око терена и причамо, разумијемо се то је
најважније“, каже нам Марко.

Матија Татар и Јован Ступар радо причају о сусрету са Габриелом и
заједничким тренинзима.

„ Он је добар је пријатељ, дружимо се а мало је теже јер морамо причати на енглеском. Сложни смо и то је најбитније“, каже Матија.

„Причао сам с њим на енглеском али је рекао и да разумије мало српски па сам и на српском“, додаје Јован.

Игнасио, Габриелов млађи брат, има 9 година. Голман је и тренира у Школи фудбала „Танго“.

Били смо на тренингу у СЦ „Ла Бомбонера“ и видјели да се
одлично уклопио. Радо је са нама подијелио утиске о новој средини а чак нам је открио и то да би волио остати овдје.

„Први дан овдје био сам мало нервозан јер нисам разумио језик, зато је једина могућност била да са свима причам на енглеском. Овдје ми се највише свиђа што могу да учим нови језик, упознајем нова мјеста и нове пријатеље“, рекао нам је Игнасио.

И његови другари из екипе кажу да се добро слажу. Пошто је Игнасио рекао да му је Давид Зликовац најбољи пријатељ, питали смо и Давида да нам каже нешто о свом другу.

„Kада је дошао први дан га нисам разумио али сам га већ касније полако почео учити српски. Већ сам га научио нешто, зна бројати. И добар је голман“, рекао нам је Давид.

Игнасиов тренер Вучина Шћепановић каже да је екипа одлично прихватила младог Чилеанца. Талентован је, комуникативан, као да је овдје
годинама, каже Шћепановић.

Власник спортског центра ла Бомбоњера Бранислав Арсенијевић сјећа се да је Игнасио код њих дошао прије непуна два мјесеца.
„Добро је дијете, перспективан голман и надам се да ће направити неку каријеру, када се врати у Чиле. Kо зна, можда постане и репрезентативац. Нама би то импоновало“, каже Арсенијевић.

Друга држава и језик, нова мјеста и људи, занимљиви су овим дјечацима. Њиховим другарима у клубовима сама чињеница да имају у тиму вршњаке из
Чилеа је и више него интересантна.

Ово је вријеме у коме се рађају нека нова пријатељства међу дјецом са различитих континената. Иако имају мање језичке баријере сви они ипак
говоре истим језиком – фудбала и искрене дјечје радости.