БиХ за 30 година изгубила трећину становништва

Извор: Глас Српске

БиХ је тренутно у врху љествице земаља у Европи са највећим смањењем броја становника.

За посљедњих 30 година БиХ је изгубила 30 одсто свог становништва. По попису из 1991.године, када је имала четири милиона и 377 хиљада до данас, закључно са 2021. годином када  има око три милиона и 15 хиљада становника.

“То је један огроман демографски губитак. Тачно је да је негативан природни прираштај утицао доста, али морамо разјаснити да је до милион и 361 хиљаду отпада на миграције становника. Наш негативни миграциони салдо је кључни демографски проблем. Не очекује се заустављање тог одласка, због отварања тржишта из западне Европе. Сад је само питање којим мјерама можемо ублажавати тај процес. Уколико то препустимо стихији, као до сада, онда ће нам  највећа инвестиција бити наши људи у дијаспори, а ни то не користимо довољно. Од 1910. године и тадашњег пописа становништва, па све до данас може се видјети да ми имамо изражене изузетне демографске ратне губитке, и кад укључимо миграције и негативне природне прираштаје добијамо овакво стање”, истиче демограф Стево Пашалић.

Као забрињавајући податак наводи да се од почетка пандемије у БиХ смртност  значајно повећала, па је само је у 2021. години у земљи умрло 48 и по хиљада особа, док је рођено тек око 25 хиљада дјеце.

“Без економије и раста економије, а прије свега равномјернијег развоја људи ће одлазити. Друго, не морају се наши људи враћати, али можемо отворити инвестиције у земљи без рекетираања и силне папирологије да овдје инвестирају и запошљавају наше људи, који не би онда одлазили. Нама не одлази само радна снага већ са њима одлази и будући биопотенцијал. Ово што се сад ради кроз новчана давања на свим нивоима, то неће дати никакве резултате, ма колико се неки политичари љутили. Њемачка је на примјер дала гомилу новца, али није ријешила проблем наталитет”, мишљења је Пашалић.

Сматра да је проблем више него озбиљан и да му треба приступити системски.

“Није нам за утјеху што је тако и у другим балканским земљама. Потребно је вратити вриједносни систем и сигурност која би задржала људе. А те проблеме треба ријешити политика. Међутим, код нас струка и политика нажалост још нису постигли међусобно разумијевање”, закључио је Пашалић.