Од 1996. само у Братунцу преминуло око 800 грађана са подручја Хаџића

Извор: Срна

Доктор Славица Јовановић која се бавила посљедицама НАТО бомбардовања Републике Српске изјавила је да је од 1996. године само у Братунцу преминуло око 800 грађана који су се доселили са подручја општине Хаџићи, а најмање 400 умрло је од карцинома.
Број умрлих и обољелих због коришћења осиромашеног уранијума током НАТО бомбардовања Републике Српске још се утврђује, током бомбардовања је погинуло 59, рањено је 119 цивила и војника, а Јовановићева је навела да су код људи који су били изложени бомбардовању и били директно у зони која је бомбардована, посљедице биле трагичније, катастрофалније и теже.

“Међу тим обољелим људима било је доста младих људи, млађих од 50 година, ту су били људи који су били у зони ратних дејстава, дјеца која су се играла у тим кратерима, а с обзиром да се није знало чиме су пуњени ти пројектили, многи људи су их држали као сувенире. Болест се код тих људи јављала нагло, трајала је кратко и за неколико мјесеци животи су нестајали”, рекла је Јовановићева за Радио-телевизију Републике Српске.

Она је додала да се најчешће радило о карциному плућа, гастроинтестиналног тракта, туморима мозга и леукемији.

Јовановићева је истакла потребу за формирањем заједничких, мултисциплинарних тимова са Србијом и експертима, зарад будућих генерација, јер је ово подручје које је задесила огромна несрећа, које је НАТО бомбардовао и на које је само у Српској изручено више од 3,5 тоне осиромашеног уранијума.

“Осиромашени уранијум има вријеме полураспада четири и по милијарде година, посљедице ће можда бити ко зна у којој будућој генерацији људи са ових подручја”, истакла је Јовановићева.

Она је навела да су истарживање радили и из Федерације БиХ, те да је Институт за биоинжењеринг и генетичка истраживања 2021. године на бази података из Братунца урадио двије врсте истраживања на двије локације у Хаџићима и у Сарајеву која није била изложена бомбардовању.

“Дошли су до запањујућих података, потврдили су наше претпоставке, људи који су живјели у Хаџићима након рата, када су се Срби одселили, имали су проблем и њихов здравствени проблем је био далеко израженији у односу на остало становништво”, додала је Јовановићева.