Слађана Ђаковић: Мобинг, како да препознамо да смо жртва?

Извор: Филтер, пише психолог и медицински медијум Слађана Ђаковић

Стање пресије и злостављања у пословном окружењу оставља дугорочне посљедице на ментално и физичко здравље људи који су му изложени. Мобинг најчешће има за циљ да жртву натјера да самовољно напусти посао.

Мобинг је у порасту у Босни и Херцеговини и представља велики проблем данашњег времена. Врло је важно на вријеме препознати да смо жртва мобера, јер мобинг резултира тешким психофизичким посљедицама. Одувјек је постојао психолошки притисак на послу, али када он пређе одређене границе говоримо о мобингу.

Шта подразумјевамо под мобингом?

Мобингом сматрамо свако понашање надређеног које запосленог доводи у ситуацију да се осјећа неадекватно за посао који ради, које му удара директно на самопоуздање и самопоштовање. Значи свако активно, или пасивно понашање према запосленом од стране надређеног које угрожава радниково достојанство, углед, лични или професионални интегритет, које изазива страх код радника, тјескобу, или ствара непријатељско окружење око радника. Погоршавање услова рада до те мјере, да доводи до тога да се радник изолује, или наведе да на сопствену иницијативу откаже уговор о раду.  

Kако долази до мобинга?

Разлози појаве мобинга могу бити различити, а обично почиње од конфликта. На појаву мобинга може да утиче више фактора попут врсте и описа посла, организационих узрока, до природе односа између запослених.

Kада причамо о мобингу људи, жртве мобинга обично замишљају као пасивне, повучене итд.
Међутим жртве мобера су чешће веома активни радници, пуни иницијативе и самопоуздања, особе које се пуно труде на послу, које су високо квалификоване и веома способне. Често су то сензитивне особе, нижег самопоуздања, које су превише искрене и савјесне, склоне самокритици и преиспитивању себе.
Истраживања су показала да је чак 81% жртава мобинга у свијету са високим образовањем.

Kоје су физичке и психичке посљедице мобинга?

Уколико је особа дуго изложена мобингу може да има озбиљне посљедице на здравље. Физичке посљедице које могу да се јаве:
– појава честих главобоља, – поремећај спавања,
– осјећај губитка равнотеже,
– срчане тешкоће,
– осјећај притиска у грудима итд.

Психичке посљедице које могу да се јаве:
– поремећаји у расположењу попут депресије и анксиозности,
– кризе плача,
– нервоза,
– опсесивно размишљање о послу када смо код куће,
– осјећај потиштености,
– напади панике,
– недостатак интереса за друге људе,
– емоционална отупљеност, – социјалана изолација итд.

Kо су мобери?

Особа која психолошки, сексуално, морално, или на било који други начине малтретира и злоставља особе за које сматра да јој сметају назива се мобером. У подлози оваквог понашања углавном се налази поремећај личности (нарцистичке, манипулативне, деструктивне црте личности). Велики број психопата можемо наћи међу моберима. На овај начин мобер прикрива своју неспособност, осјећај инфериорности и жељу за моћи. Мобери су особе без емпатије, капацитета за љубав итд. За њих се претежно вежу полтрони. Kао слабе личности полтрони су у страху да и сами не постану жртве мобинга. А, рјешење проблема виде да стану на страну мобера и заузврат очекују да добију личну корист.

Шта је циљ мобинга?

Циљ мобинга је да се радник сломи и натјера да прихвати све што претпостављени од њега очекује без било каквог супротстављања, или да да отказ. Пасивни типови личности имају осјећај беспомоћности, па дуже трпе мобинг и чешће се разбољевају због претрпљених стресова и рјеђе туже послодавца. Док ће јаки типови личности неко вријеме подносити то, али ће у једном тренутку реаговати и тражити рјешење. Они ће се прије побунити и пружити отпор. То су типови личности који се неће повући у себе него ће се удружити са сличним колегама у циљу проналажења најбољег рјешења. Јаки типови личности чешће туже послодавца, јер им је теже утјерати страх.

Велики број људи због велике стопе незапослености у држави, тешког проналаска посла, кредита, не може да напусти посао и пронађе нови. Због страха од послодавца, губитка посла велики број људи код нас није спреман да говори о мобингу. Људи осјећају страх и трпе мобере без да предузму било шта. Што је велика грешка. Препознати да смо жртва мобинга је већ пола посла.

Облици понашања који потпадају под мобинг:

– Оговарање када једна или више особа шире информације о другој особи са циљем да јој униште репутацију и изазову њен одлазак (а за себе остваре бољу позицију), – Позивање радника мимо радног времена на телефон ради посла,
– Извргавање руглу физичких и психичких карактеристика жртве,
– Изолација колега директно, или индиректно избјегавање поздрављања и разговарања,
– Ометање у напредовању (задржавање битних информација које су битне за ефикасно обављање задатог посла), мобер представља особу као некомпетентну, јер особа гријеши и доноси погрешне одлуке усљед вјештачки изазване ситуације, ствара се стрес,
– Административне и оперативне мјере које користе надређени, жртва се затрпава бесмисленим додатним радним задацима због којих не може да стигне квалитетно да обави посао за који је ангажована и плаћена,
– Претјерана количина посла која надмашује капацитете радника и самог радног мјеста,
– Претјерана критика која је притом и трајна, жртва почиње да сумња у своје способности и губи самопоуздање,
– Сексуално узнемиравање и уцењивање жртву сексуално узнемирава њен надређени, или неко од колега и притом уцјењује,
– Давање понижавајућих послова раднику,
– Закидање на заради, често одбијање од плате итд.

Kоје су најчешће реакције жртве на мобинг?

На почетку мобинга жртва сматра да је она нешто погријешила и да је одговорна за новонасталу ситуацију. Особа постаје збуњена, анксиозна, криви себе, осјећа се усамљено, понижено, боји се да јој
други неће вјеровати и не повјерава се ни колегама ни породици. А, уколико изнесе свој проблем износи то на такав начин, да они реагују тражећи кривицу у поступцима жртве.

Kада имамо овакву ситуацију зовемо је двоструким мобингом и тада се стање жртве додатно погоршава. Што дуже траје мобинг то особа све више губи самопоуздање и добија физичке и психичке симптоме које смо већ навели.

Kако да се поставите ако сте жртва мобинга?

Постоје ствари које можете сами да урадите на радном мјесту како бисте заштитили себе, своју каријеру и своје психофизичко здравље. Бирајте пажљиво ријечи према моберу, да не би могао да их искористи и дискредитује вас. Не показујте осјећања поготово страх, или бијес, јер вас то може обиљежити као „проблематичну“ особу у пословном свијету. Људи који су дуго изложени мобингу имају потребу да се бране на несвјесном нивоу, па често испољавају агресију у комуникацији. Ово је битно да савладате.

Уколико примјетите да имате тешкоћа да изађете на крај са емоционалним проблемима обратите се стручним лицима за помоћ психолозима, психотерапеутима. Затим направите краткорочни и дугорочни план своје будућности.

Запамтите ви сте ти који дајете моћ моберу, они се хране вашим страхом.

У нашој држави се мора освијестити да је мобинг општедруштвени проблем одавно, а не само проблем појединца.

Јутјуб канал психолога Слађане Ђаковић погледајте ОВДЈЕ.