Годишње око 200 жена у РС добије дијагнозу карцином грлића материце: ХПВ вакцина прва превентивна мјера

Извор: Срна

Годишње око 200 жена у Републици Српској добије дијагнозу карцином грлића материце, 50 умре, подаци су Института за јавно здравство, а један од главних узрочника тог тешког обољења је хумани папилома вирус /ХПВ/, због чега је ХПВ вакцина прва превентивна мјера.

Епидемиолог у Институту Јела Аћимовић каже да је примјер добре превенције Аустралија, а када је ријеч о земљама из окружења онда је то Словенија.

“Према неком податку којим располажем више од 60 одсто је смањема учесталост карциона грлића материце у Словенији. Тако да, надам се да и ми увођењем ове ХПВ вакцине идемо у добром смјеру и да ћемо у наредном периоду утицати да се смањи преношење ХПВ вируса”, истакла је Аћимовићева.

ХПВ вакцина у Републици Српској се уводи као препоручена, чије трошкове би сносио Буџет Републике Српске. Препоручиваће се према одређеним категоријама у чијем фокусу ће бити дјеца.

Специјалиста гинекологије и акушерства Инес Шиндрак појаснила је да вакцина у суштини дјелује уколико се примјени код оних који нису заражени.

“Тамо гдје већ постоји, 80 одсто људи је дошло у контакт са ХПВ вакцином током живота бар у неколико наврата. Оног момента, ако је имунитет довољно јак, присуство ХПВ вируса постепено слаби. Значи код 50 одсто жена он ће да ишчезне рецимо у шест мјесеци, код 80 одсто за годину дана, код 90 одсто за двије. Оних 10 одсто остају у ризику да се нешто деси”, појаснила је Шиндрак за АТВ.

Битно је знати, истиче, да се вакцина не користи у лијечењу већ превентивно и да је због тога важно да се примијени код дјевојчица, али и дјечака прије него ступе у полне односе. У случају да се вакцинација врши до 15. године препоручено је давање у двије дозе. А послије 15. године у три.

“Било би идеално да то буде између 11. и 13. и негдје најкасније до 15. године живота. Енглеска је ставила да је то негдје граница до 45 године”, рекла је Шиндрак.

Она сматра лудошћу да жене у 21. вијеку и поред постојања вакцине као некаквог примарног средства, умиру од карицома грлића.

“У суштини, што се тиче самих кондилома или неких промјена у кожи оне могу да се уклоне некаквим хируршким путем и јачањем имунитета, али исто тако на дуге стазе није искључено да могу да доведу до неког проблема. Тако да битно је о томе треба много да се прича, треба да се прича на сваком кораку”, рекла је Шиндрак.

За набавку вакцине задужен је Институт за јавно здравство Републике Српске, а у тај процес, како наводе, креће се када се ријеше све неопходне законске процедуре. Струка је сагласна у томе да првенствено велику важност треба дати редовним гинеколошким прегледима.