Зашто је прослава титуле на АТП купу некима толико засметала?

Извор: Недељник

Kо зло мисли док неко пјева, сам у њу упада – у рупу заједљивости поткрепљену неинформисаношћу, у рупу сопствене глупости, како вам воља. Србија је освојила АТП куп, српски тенисери су прослављали, пјевали и пили шампањац, а ловци на националистичке стихове су у биљежницу записивали колико пута је употребљена ријеч “бој”, а колико “Kосово”.

У Аустралији су играли национални тимови, а иако је АТП куп организован по први пут, на лицима, у гестикулацијама и изјавама бројних тенисера, видјело се колико им је до овог трофеја стало. Надал је изгледао љуто и мотивисано, разбијани су рекети, навијачи су били у трансу.

Новак Ђоковић је плакао.

Он је играч који није изгубио меч за репрезентацију од 2011. године и дуела са Хуаном Мартином дел Потром. Тенисери немају прилику да играју свако мало за национални тим и Ђоковић сваки пут показује колико му је стало до тога.

Успут, Ђоковићеви коријени усађени су дубоко на Kосову и Метохији и не постоји амбасадор који би могао да их ископа са те територије, шта год Ђоковић да пјева.

И није пјевање разлог што Ђоковић баш није омиљен. Њега не воле јер није умивени шампион који подилази публици из свечане ложе која једе јагоде и шлаг. Није “прави” тенис са машницом, али је прави шампион. А ниједна пјесма не боли више од тога.