Свједоци страдања Срба у Подрињу: Злочинци живе и умиру као слободни грађани

Извор: Срна

Нема времена за чекање на процесуирање предмета ратних злочина почињених над Србима у Подрињу јер породице и свједоци умиру, а злочинци живе и умиру као слободни грађани, поручила је пред правосудним институцијама Судом и Тужилаштвом БиХ предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац Радојка Филиповић.

– И шта ће статистика овог правосуђа наводног показати – да Срби у Подрињу и нису страдали? Имам право да говорим зато што су ми убили и супруга, и свекра пред кућом у дворишту. Дошли су, али 14. децембра 1992. године, много прије јула 1995. године – рекла је Филиповићева.

Она је навела да је убистава било и у другим српским селима и да је то чињено само зато што је намјера била да Срба у Подрињу нема.

– За све што се дешавало у Подрињу најбоље знате ви који сте свједоци, али је чињеница да вас као свједоке у ову институцију не позивају – рекла је Филиповићева пред породицама српских жртава које су се данас окупиле пред правосудним институцијама да на миран начин искажу незадовољство због непроцесуирања предмета ратних злочина почињених над Србима из Подриња.

Она је подсјетила да су 2005. године почели да раде Суд и Тужилаштво БиХ, да је 2008. године донесена Стратегија за процесуирање предмета ратних злочина на нивоу БиХ према којој је рок за процесуирање предмета ратних злочина из Подриња био 2015. година.

– Једини предмет који су процесуирали је Насер Орић и Сабахудин Мухић, али замислите само за три убијена заробљеника Војске Републике Српске – подсјетила је Филиповићева.

Она је додала да су 2016. године пратили суђења и да је пресуда била ослобађајућа.

– Судили су за појединачна убиства Србима, али су казне смијешно мале, да нису вриједне ни помена. Најсложенији предмети чекају на процесуирање – указала је Филиповићева.

Она пита гдје су предмети за Факовиће, Залазје, Загоне, Подравање, Жештицу, Кравицу…

– Зауставићу се на Кравици и питаћу шта Тужилаштво и Суд раде ако имате јавно свједочење жене која је заједно са својим народом и припадницима 28. дивизије такозване Армије БиХ под командом Насера Орића дошла у моју Кравицу и убијала редом. Убијали су и у мом Бјеловцу, убијали су и у Скеланима, убијали су и у Факовићима, на исти начин су убијали и у Подравању и свим српским селима у Подрињу – указала је Филиповићева.

Она је нагласила да су више од двије године чекали Ревидирану стратегију.

– Усвоје је у септембру 2020. године, али се питају бошњачка удружења и министар иностраних послова у Савјету министара Бисера Турковић која не дозвољава да Милорад Којић, кога смо ми предложили, буде члан Надзорног тијела. Замислите, бошњачка удружења се питају и Турковићева ко ће нас представљати у том надзорном тијелу. Па не дозвољавају зато што знају да неће процесуирати ниједан предмет, а нама ће то Милорад Којић рећи – рекла је Филиповићева.

Она је истакла да су се данас окупили у малом броју да поруче да више неће чекати, напоменувши да ће сљедећи пут доћи у много већем броју и питати шта је урађено од данашњег окупљања.

“Времена немамо”, поновила је Филиповићева и констатовала да су дуго чекали и да што прије формирају надзорно тијело и да у њему буде Којић који ће их информисати докле је стигао који предмет у вези са страдањем Срба у Подрињу.

Филиповићева је констатовала да се Србима суди по закону који је много строжи у односу на Кривични закон који се примјењује када је ријеч о оптуженим Бошњацима, те да су смијешно мале казне за злочине које добијају Бошњаци, док су за Србе драконске.