Има новца, нема договора: Како ријешити проблем водоснабдијевања?

Аутор: ФИЛТЕР/М.К.

Завршен је састанак руководства општина Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево о проблему водоснабдијевања.

Договора међу општинама нема, а већ је вријеме за почетак радова на прикључењу нових изворишта, што гарантује уредно снабдијевање водом током цијеле године.

Подсјећамо, прича о проблему водоснабдијевања кулминирала је у септембру прошле године када су на снази биле редукције. Тада је јасно речено да без прикључења додатних изворишта сваке године овом дијелу Источног Сарајева пријети несташица воде.

KП „Водовод и канализација“ је предузеће у власништву општине Источно Ново Сарајево али своје услуге пружа и становницима Источне Илиџе. По плану инвестиција око 8 000 000 КМ вриједни су сви пројекти којима би се обезбиједило сигурно водоснабдијевање али управо ту се појављује и проблем.

Отворена су питања може ли Источна Илиџа ући у власничку структуру или ће формирати свој водовод? Ако га формира зашто да Источно Ново Сарајево улаже ако та улагања онда неће бити потребна?

Данас без договора

Из тог разлога је начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Катић иницирао састанак и понудио неколико модела, али договора међу општинама за сада нема.

„Први модел је да се договоримо око управљачке структуре. Други је да Источно Ново Сарајево уђе у инвестицију и инвестира осам милиона у рјешавање проблема водоснабдијевања а да се, ако Источна Илиџа формира предузеће, Источно Ново Сарајево обештети за износ који је беспотребно уложило. Трећи модел је да се, ако дође до улагања, Источна Илиџа обавеже да ће куповати одређене количине воде како та инвестиција не би била беспотребна. Четврти модел је да Источна Илиџа обезбиједи средства и ријеши проблем водоснабдијевања“, рекао је Катић након састанка.

Он поручује да је ријеч о оправданости улагања и заштити општинског новца. Kаже да не жели да улаже милионе за обезбјеђење додатних количина воде ако ће сусједна општина онда основати свој водовод, јер становницима Источног Новог Сарајева су постојеће количине више него довољне.

С друге стране начелник Источне Илиџе Маринко Божовић се позива на заштиту интереса своје општине којој је, како тврди, Водовод “отет” и то је резултат лоших закона. Подсјећа да су давно комунална предузећа са локалних прешла у власништво републичких органа, да би 2012. била враћена и то општинама у којима су смјештена. Тада је Водовод, као заједничко предузећа, припао Источном Новом Сарајеву.

„Одређена имовина која се данас књижи у капиталу Водовода је уписана иако је имовина Источне Илиџе. По закону о комуналним дјелатностима све што се налази на територији општине припада тој општини. Покушали смо рјешавати проблеме али имамо ултимативна постављања ствари која кажу – ми предлажемо ово и нема могућности компромиса. А компромис би била реконструкција предузећа, његова докапитализација или било који други облик промјене власничке структуре који би уважио општину Источна Илиџа“, каже Божовић.

Удио у Водоводу или ново предузеће?

Упитан да ли је Источна Илиџа ближе захтјеву да уђе у власничку структуру предузећа или да оснује своје, Божовић одговара – “постоји могућност и начин за договор али мора да постоји политичка воља да се уважи оно што је Источна Илиџа унијела у предузеће”. Исто тако, додаје, имају право да размишљају о томе да ли им се више исплати да оснују своје предузеће.

„Да ли ће се формирати предузеће или неће звиси од Студије која ће то показати. До тада Водовод не може да не испоручује воду становницима Источне Илиџе. О томе само ми можемо одлучити када донесемо одлуку да то предузеће више није правни сљедбеник Водовода у Српској Илиџи основаног 1994. Тада они имају основ да нама продају воду. Хоћемо ли је ми купити од њих, како су предложили, или из неких других извора, то ће показати Студија. Ми предлажемо да је радимо заједно и да то буде основ за заједнички начин функционисања”, појашњава Божовић.

Kатић поручује да је ова изјава домен политике. Kаже да док Источно Ново Сарајево покушава да ријеши проблем, Источна Илиџа се враћа у 90-е.

„С наше стране је рјешавање проблема довођење воде, инвестирање од стране општине и само сигурност да нисмо беспотребно улагали”, наводи Катић.

Радови морају почети

Kако је директор Водовода Љубиша Лаловић истакао, предузеће је већ спремно за инвестиције и каптирање нових извора и са тим треба почети одмах.

Уколико стање остане исто и не буде договора, а не крене се са инвестицијама, нема гаранције да редукција неће бити и ове године.

Оба начелника слажу се у једном – грађане не занима начин на који ће се општине договорити, важно им је сигурно водоснабдијевање. Управо зато најавили су нови састанак за седам дана а како обојица кажу обје стране морају бити спремне на компромис.