Једногласна подршка Болници “Србија”, одборници закључке шаљу Влади РС
Извор: ФИЛТЕР/М.К.
Већином гласова одборника Скупштине Града Источно Сарајево, усвојен је ребаланс буџета за 2021. годину у износу од 14.897.193 КМ, као и буџет Града Источно Сарајево за 2022. годину у износу од 12.631.560 КМ.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић истакао је да је значајан удар на буџет то што неће бити око 1.600.000 марака од комуналних такси, које се од наредне године не плаћају.
„То је сигуран, изворни приход Града али придружили смо се мјерама Владе РС, као и остали градови и општине, јер је ово једна од мјера олакшица ка привреди. Жао ми је јер је то 12,5% нашег буџета, али мораћемо преговарати са Министсрством финансија још више средстава за Град Источно Сарајево.“
Буџет је, додаје Ћосић, конципиран тако да су осим статутарних надлежности града обухваћена и инвестициона улагања.
„Поносан сам на то што смо усвојили Студију о одрживости Болнице „Србија“ коју су радили наши стручњаци са Економског факултета, а ми смо по једном закључку у буџету већ планирали средства од 50.000 КМ за ангажовање љекара специјалиста које болница нема. Настављамо да издвајамо 30.000 КМ за подршку одласку наших љекара на специјализације. Издвојили смо 150.000 КМ за подршку комуналним предузећима у раду са депонијама. разговарао сам са представницима Фонда за заштиту животне средине и мислим да ће и они дати још средстава. Са 250.000 КМ укључујемо се у рјешавање питања водоснабдијевања. Подржавамо са 200.000 КМ изградњу просторија МЗ Мокро, затим за радове на вододводу Кнежина 50.000. Више је средстава за спорт, за културу, али и бројне пројекте. Помажемо Источну Илиџу и Трново са 20.000 КМ за санирање посљедица поплава“, рекао је Ћосић.
Клуб одборника СДС-а није подржао буджет за 2022. годину и то из два разлога.
„Прво, јер је планирано 160.000 КМ од комуналних такси а недавно је НС РС донијела одлуку о укидању истих. Друго, планирано је 1.000.000 КМ потраживања од ТАТ-а а у ребалансу видимо да нисмо наплатили новац од Ласте и Унионинвеста, тако да сумњамо у наплату па смо већ на два милиона потенцијалног дефицита“, појаснио је Предраг Шаровић из СДС-а.
Одборницима је представљена Студија о функционисању и одрживости ЈЗУ Болница „Србија“, коју је на захтјев Града, урадио тим са Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.
„ Град нема надлежност над радом Болнице „Србија“ али сви смо свјесни њеног значаја, тражимо најбоље рјешење“, поручио је предсјендик Скупштине града Бранко Короман, након сједнице на којој су усвојени закључци који ће бити упућени Влади Српске.
Први закључак је да је потребно покренути активности на потписивању споразума са Универзитетом за добијање статуса Универзитетске болнице. На тај начин би се могли ангажовати професори са Медицинског факултета у Фочи и повећати број услуга, као и приходи.
Одборници су једногласно усвојили и закључке да Студија буде основни документ на основу кога ће се са Владом преговарати о повећању средстава за Болницу, као и да се Студија упути свим скупштинама општина у саставу града.
„Ми смо, као Град, данас кроз буџет већ усвојили додатно 50.000 КМ, па позивамо и општине да сходно својим могућностима помогну, како би Болница ангажовала додатни број специјалиста“, рекао је Короман.
Детаљна анализа говори да је добар пут, који је и самоодржив, повећање броја услуга уз ангажовање већег броја специјалиста. Препорука је да се општине и град укључе у прављење полазне тачке и почетне кораке, како би већи приходи гарантовали останак специјалиста, веће задовољство пацијената уз стабилне приходе болнице.
„Треба се урадити план у коме би дефицитарне специјалисте и подручја која нису покривена адекватним кадром попунили кроз ангажман реномираних стручњака из регије, а средства за ангажман би обезбиједили Град и општине. Грађани би имали услуге које им сада нису доступне и за које иду у удаљене центре. По основу дијагностике и специјалистичких услуга, које финансира Фонд, Болница би обезбиједила средства довољна за обезбјеђење ликвидности“, појашњава укратко проф. Предраг Млинаревић, продекан на Економском факултету и руководилац тима који је израдио Студију.
Директор Болнице Небојша Шешлија каже да се пословање ове здравствене установе полако стабилизује, да много раде на проширењу услуга и да то показује и највећи број расписаних специјализација. Али, каже Шешлија, треба им додатна помоћ.
„Само уз помоћ и системски приступ свих друштвених фактора и локалних заједница можемо учинити да у наредних пет година, када се врате и доктори који су на специјализацији, имамо најбољу здравствену заштиту за становнике наше регије”, рекао је Шешлија.