Постигнут споразум у Глазгову, планета добила план који ће одредити њену будућност

Извор: Независне

Након маратонских и вишедневних преговора, највећи климатски самит COP26 који се одржава у Глазгову коначно је изњедрио резултате – потписан је документ који ће у будућности бити познат као Климатски пакт из Глазгова.

Упркос томе што би документ у наредном периоду требао дефинисати климатску политику у већини земаља на свијету, првобитна верзија споразума и жеље с којима су државници стигли на самит у Глазгову, разликују се знатно у односу на потписани документ.

Расправе о климатским политикама прије свега се односе на питања поступног укидања фосилних горива, смањења емисије гасова као и помоћи у развоју климатских политика слабије развијеним државама.

Расправа око сваког слова

“За Бога милога, немојте убијати овај важан тренутак тако што ћете тражити измијењене верзије споразума. Преклињем вас, прихватите овај текст како бисмо могли пружити наду нашој ђеци и унуцима. Неће нам опростити ако их данас изневјеримо”, рекао је потпредсједник Европске комисије Франс Тимерманс уочи коначног усвајања документа.

Расправе око кориштења угља и емисије гасова потенцирали су прије свега представници Кине, Индије и Ирана.

Представник Ирана на COP26 самиту изјавио је како Иран није задовољан дијелом споразума који се односи на постепено укидање субвенција за угаљ и фосилна горива.

“Морамо користити фосилна горива за економски развој. Тражимо од вас да измијените овај дио”, рекао је представник ове државе.

Представници Кине такође су изразили незадовољство одређеним дијеловима споразума те су тражили баланс између неколико верзија споразума о климатским политикама.

“Требали бисмо се наћи на пола пута. Кина је спремна да ради с партнерима на пружању конструктивних приједлога и дијалога”, навели су представници Кине на самиту COP26.

Ипак, највеће проблеме при усвајању коначног документа изазвала је расправа око тога да ли ће у дијелу који се бави кориштење угља стајати фраза “постепено укидање” или “постепено смањење”.

“Позивамо земље да убрзају развој технологија и усвајање политика које ће довести до смањења емисија гасова укључујући и повећану примјену чисте енергије и мјера енергетске ефикасности”, наводи се у тексту документа.

Дио, односно фраза, која је изазвала највеће расправе на крају је у документ уврштена на сљедећи начин.

“Потребно је осигурати убрзане напоре ка постепеном смањењу енергије угља и неефикасних субвенција за фосилна горива. Уједно, потребно је препознати потребу за подршком у праведној транзицији”, истиче се у документу.

Посљедња измјена, иницирана прије свега захтјевима Индије и Кине, изазвала је велико негодовање званичника осталих земаља које учествују на самиту.

“Не желимо да постепено смањимо употребу угља већ да га постепено избацимо из употребе”, рекли су представници Швајцарске којим су се придружили и представници Мексика, Лихтенштајна и бројних других земаља.

Поводом измјена у тексту, огласио се и предсједник самита Алок Шарма.

“Разумијем ваше разочарање, али је од виталног значаја да заштитимо овај документ”, рекао је предсједник самита.

Како изгледа коначна верзија споразума?

С обзиром на бројне несугласице између земаља, коначна верзија споразума мијењана је у посљедњим тренуцима, а измјене се прије свега тичу кориштења угља.

Најважнији дијелови коначне верзије споразума која би се требала усвојити односи се на ограничавање глобалног загријавања на 1,5 степени Целзијуса.

“Глобално загријавање ограничит ће се на 1,5 степени Целзијуса како би се избјегле најгоре посљедице глобалног загријавања.”, наводи се.

Такође, наводи се како ће утјецај глобалног загријавања бити знатно мањи уколико се ограничи на 1,5 степени Целзијуса умјесто на 2 степена.

“Утицај на климу ће бити знатно мањи на загријавању од 1,5 степени у односу на 2 степена. Ограничавање глобалног загријавања на 1,5 степени захтијева брзу, дубоку и континуирану редукцију емисије гасова укључујући смањење глобалне емисије CO2 за 45 посто до 2030. године у односу на ниво из 2010. године”, истиче се у споразуму.

Финансирање пројеката

С обзиром на амбициозне планове земаља свијета који се тичу смањења емисије гасова, споразум обухвата и дио у којем се говори о финансирању пројеката као и технологији с којом се планирају остварити најважнији дијелови споразума.

“Наглашава се потреба да се мобилизују сва средства за климу, укључујући и значајно повећање подршке за земље у развоју у износу од 100 милијарди америчких долара годишње. Позивају се развијене земље потписнице да хитно у потпуности испуне циљ подршке пројектима у износу од 100 милијарди долара до 2025. године те да нагласе важност транспарентности у имплементацији пројеката”, истиче се у споразуму.

Горак укус након потписивања споразума

Упркос потписивању документа који би су многи назвали као посљедњи апел за спас планете Земље, активисти и други званичници нису задовољни динамиком преговора као ни чињеницом да се одустало од неких сегмената првобитног документа.

“Јасно је да неки свјетски лидери мисле да не живе на истој планети као ми. Чини се да их никаква количина пожара, пораста нивоа мора или суше неће опаметити да престану с повећавањем емисија гасова на штету човјечанства”, рекла је Габриела Бухер, директорица организације “Oxfam International“.

Џенифер Морган, директорица “Greenpeace International” компанија, рекла је како споразум шаље сигнал да се ера угља завршава, али да су неки његови сегменти сувише “слаби”.

“Линија постепеног укидања субвенција за угаљ и фосилна горива овим документом је угрожена, али само њено постојање је ипак значајан помак. Позив за смањењем емисија гасова за 45 посто до краја ове деценије у складу је с оним што требамо урадити како бисмо задржали глобално загријавање испод 1,5 степени Целзијуса”, рекла је Морган.

Иако су државе усвојили документ који би могао одредити будућност планете на којој живимо, многи су мишљења како ће он представљати “мртво слово на папиру” те да се држава, због бројних оправданих и неоправданих околности, неће придржавати споразума.

У сваком случају, са самита у Глазгову су послане поруке како сат планете Земље од данас откуцава брже, а њена будућност овисит ће искључиво од политика и понашања држава.