ЦИК сам дигитализује изборни процес

Извор: Независне новине

Иако не постоји одлука парламента БиХ, Централна изборна комисија БиХ усвојила је закључак о изради пројектне документације за електронску идентификацију бирача и слање резултата избора са бирачког мјеста у Централну изборну комисију БиХ, међутим због недостатка новца и времена готово је сигурно да тај процес неће заживјети на сљедећим изборима.
“Треба нам вријеме за јавну набавку и већ смо закаснили. Све и да израдимо пројектну документацију у децембру – реализација зависи од средстава, а ако се појави и донатор јавну набавку опреме треба завршити у фебруару како би се спровеле обуке. Само под тим условима то може бити реална опција. Ради се о значајним средствима и нисам сигуран да ће било ко од донатора у овако кратком времену улазити у ризик”, рекла је Ирена Хаџиабдић, члан Централне изборне комисије БиХ.

Оно што је занимљиво јесте да су готово сви чланови ЦИK-а на јуче одржаној сједници истакли да за електронску идентификацију бирача и електронско слање података са бирачког мјеста у ЦИK није потребна измјена Изборног закона БиХ. За разлику од ЦИK-а, поједини званичници тврде да то није могуће па је Сњежана Новаковић Бурсаћ, шеф Kлуба посланика СНСД-а у парламенту БиХ, недавно за “Независне” рекла да је Изборни закон у дијелу идентификације бирача јасан и да је без измјена Изборног закона БиХ немогуће било шта мијењати.

“Члан 5.12, став 3, каже да предсједник или члан бирачког одбора утврђује идентитет бирача на основу важеће личне исправе. Даље, став 4. каже да је важећа лична исправа са фотографијом лична карта, пасош или возачка дозвола и више је него јасно да без измјене Изборног закона другачија идентификација није могућа”, рекла је тада Новаковић Бурсаћева.

Ипак, иако нема одлуке ниједне званичне институције БиХ, ЦИK не одустаје од пројекта дигитализације изборног процеса јер, како су истакли, то је неопходно Босни и Херцеговини гђе се већ пуних 11 година ништа није промијенило када је ријеч о изборима и модернизацији процеса. Такође, истакли су и да је парламент БиХ потпуно инертан по том питању, апелујући на оне “којима су пуна уста” дигитализације и електронског гласања да нешто учине.

“Немамо никакав инпут од државе у ком смјеру треба да се креће унапређење процеса кроз увођење нових технологија. Без обзира на то, нисмо стали са својим активностима и тражимо модусе како бисмо било који сегмент покушали унаприједити. С ИДДЕЕА смо идентификовали гдје бисмо могли радити”, рекао је Жељко Бакалар, предсједник Централне изборне комисије БиХ, додајући да ће се ЦИK обратити поново парламенту БиХ и упознати их с активностима ЦИK-а у вези са пројектом електронске идентификације бирача и трансмисије података.

Чланови Централне изборне комисије БиХ јуче су истакли и да јавност, па и политичари који стално причају о електронском гласању обично не разумију тај процес и не знају колики је то посао и колико времена треба за њега.

“Прича се о увођењу нове технологије и електронском гласању иако ријетко ко има представу колико то кошта. Неки причају о томе врло гласно, а држава је ЦИK довела до тога да нема 2.000 KМ да штампа привремене бирачке спискове. На све то, чујемо функционере како треба увести електронско гласање за које требају десетине милиона KМ”, рекла је Вања Бјелица Прутина, члан Централне изборне комисије БиХ.