Манастир Ћелије – матица женског монаштва 20. вијека

Извор: РТРС

Монашки начин живота тражи одвојеност од свјетовног. Тишина и умирујућа љепота нетакнуте природе замјењују бучна насеља. У кањону ријеке Градац на подручју села Лелић, у ваљевском крају, подигнут је манастир Ћелије.

Највјероватније да је добио назив по келијама, усамљеним молитвеним мјестима, пећиницама у којима су обитавали монаси Средњег вијека.

Претпоставља се да је и првобитна манастирска црква личила на келију.

– Гдје год је српски народ живио налазиле су се православне богомоље. Црква је била мјесто окупљања и попут Пресвете Богородице покровом је штитила, чувала и водила свој народ кроз вијекове – почиње причу протонамјесник Слободан Алексић из Епархије ваљевске.

– Гдје год данас налазимо остатке црквених темеља можемо закључити да је ту била једна насеобина нашег народа. Становништво из села око Ваљева долазило је у манастир Ћелије, једину богомољу у ваљевском крају. Наши преци су се вјенчавали, крштавали и Господу молитве узносили у овој манастирској цркви – додаје протонамјесник.

Према светосавском насљеђу, ономе што је некада чинио Свети Сава, да манастири буду мјеста гдје ће народ добити основну писменост и медицинску његу, манастир Ћелије је 1803. године био војна болница, а 1830. године школа интернатског типа.

Током бурних догађаја минуле прошлости манастир Ћелије је више пута пострадао, али и васкрсао. Био је дуго мушки манастир. Скоро вијек и парохијска црква. Доласком мати Саре са сестринством из манастира Љубостиња 1946. године отвара се ново поглавље у историји манастира Ћелије.

Монахиње затичу оронули конак и стару цркву, здања која су вапила за обновитељском руком. Предање говори да је манастирска црква Светих Архангела Михаила и Гаврила задужбина краља Драгутина, односно да је један од браће Немањића подигао ову светињу у 13. вијеку.

– Ове чињенице потврђује сама архитектура храма, да је подигнут негдје у Средњем вијеку. Тако да је средњовјековна задужбина и засигурно да потиче из доба Немањића, нашег златног периода, духовне и градитељске обнове нашег народа – појаснио је протонамјесник Слободан Алексић.

Судбоносни тренутак за ову светињу био је долазак Аве Јустина Поповића, професора Београдског универзитета, кога су комунисти протјерали.

Трудољубљем Аве Јустина, игуманија Саре и Гликерије, монахиња и самих мјештана манастир Ћелије доживљава духовни и материјални процват. По благослову Аве Јустина монахиња Антонина одлази у Грчку на учење иконописа, византијске иконографије и технике сликања.

Паралелно са иконописањем започиње мисионарска и издавачка дјелатност. Године 1970. штампан је “Акатист Покрову Пресвете Богородице”, прво издање. Тако монахиње Ћелија попут пчела проносе Свето Јеванђеље широм свијета и доприносе духовном васкрсењу.

– Манастир Ћелије има своје издаваштво и чувен је по дјелима Аве Јустина. Преко стотину дјела овај манастир је одштампао и подијелио, пустио нашем православном свијету да тражи одговоре на многа своја питања. Поред издаваштва ту је и иконопис, који је красио један период овог манастира. Оно по чему су монахиње Ћелија познате јесте благољепије, лијепо појање, лијеп начин и стил пјевања, који је препознатљив у нашем православном, молитвено-богослужбеном свијету – наставља причу протонамјесник.

Истакао је да манастир има своје молитвено правило које почиње у 5 часова ујутру, са свим оним личним молитвеним правилима сваке монахиње. Оне се окупљају у светом храму и започињу јутарњу молитву.

Послије Аве Јустина у овај свети храм долазе по благослову надлежног епископа свештеници из цијеле Епархије ваљевске да служе бденија, вечерња богослужења и свете литургије. Многи људи данас траже духовну храну и воду да утоле своју духовну глад и жеђ.

– Један свештеник дежура код моштију Преподобног Аве Јустина, чита молитве и даје одговоре свима онима који богочежњиво долазе овдје. Манастир Ћелије је познат у нашој Цркви по строгом молитвеном правилу – закључује  протонамјесник Алексић.

У близини манастира протиче Градац, једна од најбистријих европских ријека на којој је у новије доба крштено неколико хиљада Ваљеваца. Прозвана је ваљевски Јордан.