Температура у региону повећава се степен брже него у свијету

Извор: РТС

Баш као у Њујорку и у Београду су Уједињене нације организовале “Разговоре о климатским промјенама”, уочи великог климатског самита у Глазгову.

Србија планира да убрза прелазак на циркуларну економију, поручују из Владе, и да до 2030. године за 33 одсто смањи емисију гасова са ефектом стаклене баште, три пута више него што се обавезала Париским споразумом.

Просјечна температура у нашем региону се повећава за чак степен брже него у свијету. Уколико се ништа не предузме, до краја вијека може се очекивати повећање температуре и до четири степена.

“Програм прилагођавања климатски отпорног друштва је оно што је важно, свакако сви треба да видимо како да се прилагодимо томе и да тежимо томе нарочито када говоримо о угроженим и рањивим категоријама, пре свега о водопривреди, шумарству, јавном здрављу. Трудићемо се да дамо максимални допринос и да све оно што се очекује од Србије урадимо у наредном периоду, како би постали половином века нискоугљенично друштво”, истакла је Ирена Вујовић, министарка заштите животне средине.

У посљедње двије деценије, усљед суша и поплава Србија је претрпјела штету од шест милијарди долара.

“Уједињене нације позивају Србију да повећа амбиције када је ријеч о смањењу угљеника до 2030. године, односно да буде потпуно угљенично неутрална до 2050. године”, истакала је Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН у Србији .

Неопходно је омогућити постепен прелаз са фосилних горива на обновљиве изворе енергије, уз обавезну рачуницу еколошких и климатских трошкова инвестиција.

У Великој Британији је, на примјер, у посљедње три деценије смањена емисија угљеника за 44 одсто, уз истовремени раст привреде од 78 одсто, и отворених 400.000 радних мјеста у зеленој економији.

“Kлиматске промјене су најозбиљнији изазов са којим се данас суочавамо. Позивамо на амбицију и акцију свих. И од Србије”, рекла је Шан Маклауд, амбасадорка Велике Британије у Србији.

ЕУ планира да до средине вијека буде климатски неутрална, а то се очекује и од Србије.

“Финансије су доступне, али је проблем како реализовати пројекте на терену. Желио бих да апелујем на бољу координацију када се ради о спровођењу пројеката и коришћењу средстава”, рекао је Никола Бертолини, шеф за сарадњу Делегације ЕУ.

Европска унија је намијенила девет милијарди долара бесповратне помоћи за зелену трансформацију привреде и јавног сектора у региону.