Из Макаоа и Аустралије спасавају дједовину у ФБиХ

Извор: Глас Српске

Кампања Републике Српске и Србије за заштиту имовине Срба у ФБиХ одјекнула је широм свијета, о чему свједоче позиви и из далеке Аустралије и Макаоа од некадашњих житеља ових крајева који траже помоћ како би под својим именом и презименом задржали очевину и дједовину.

Власништво над имовином у ФБиХ има око 400.000 Срба, а највећи број их се иселио у Србију, док је одређени дио расут широм свијета. До проблема је дошло када је ФБиХ почела са хармонизацијом земљишно-књижних листова у ФБиХ и гдје, за разлику од Републике Српске, не практикују слање позива сваком уписаном власнику и посједнику да би могао да заштити своја права те буде уписан тамо гдје постоји правни основ у новој евиденцији, већ број парцеле објављују у службеним гласницима. Такав развој ситуације био је окидач за представнике Српске и Србије да се удруже и кроз заједнички рад покушају да што више стварних власника то и остане након нових уписа.

Званична заједничка кампања путем медија и друштвених мрежа почела је прије десетак дана, а директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону при Министарству спољних послова Србије Арно Гујон је потврдио да је за десет дана стигло више од 500 позива Срба. То је, појаснио је, већ десет одсто укупног броја људи који су се јавили током претходне три и по године.

– Очекујемо све више позива. Нема одустајања – поручио је јуче Гујон.

Да први дани кампање уливају велику наду, потврђује за “Глас” и замјеник координатора за рад канцеларија за стручну правну помоћ избјеглим и расељеним лицима из ФБиХ Ђорђе Радановић. Видљиво је да Срби желе да заштите имовину, а уочено је да су највећи проблем неријешене оставинске расправе, јер се земља још води на онима који су умрли, а има и случајева гдје је имовина и уписана на њих, али су је Бошњаци и Хрвати подијелили.

– Такве примјере имамо у српским срединама надомак Бихаћа које су биле окружене бошњачким селима. Срби су још власници имања на папирима, а други користе земљу. Звао је човјек из Аустралије, који је отишао почетком рата и одвео родитеље. На земљишту, које је и на њега уписано у књигама, направљен је фудбалски стадион – рекао је Радановић који је предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.

Позива је, каже, било из Јужне Америке, Уједињених Арапских Емирата, па и из Макаоа.

– Свима кажемо да морају одвојити неколико дана, доћи на своју земљу да би ријешили проблеме или да ангажују стручна лица, а ми ћемо помоћи што је у нашој моћи, јер не може да се бавимо оставинским поступцима – казао је Радановић и додао да се ипак, види да је воља јача од проблема и да су сви схватили да је “ђаво однио шалу”.

 Поступак одржаја

Директорица Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Босиљка Предраговић подсјетила је недавно да је српска имовина у ФБиХ, која се не обрађује и не уређује, запуштена и да је довољно три године да зарасте у шибље. Уз то је упозорила и на опасност од такозваног поступка одржаја, односно да неко ко обрађује српску земљу десет или 20 година стекне право власништва, ако нема тужбе за сметање посједа ни затражене правну заштиту за незаконито обрађивање.