Да ли бојкот Срба и Хрвата води ка распаду државе: Двије паралелне политичке кризе увеле БиХ у хаос

Извор: Српска Инфо

Да ли ће бити избора сљедеће године, и ако их буде, да ли ће се одржати по постојећем или новом Изборном закону, хоће ли на њима бити српских и хрватских политичара, и ако не, да ли ће то бити и званично крај Босне и Херцеговине?

Питања су ово о којима се расправља већ дужи временски период, а поново су актуелизована ових дана, прво изјавом високог представника у БиХ Kристијана Шмита како се Изборни закон треба мијењати јер постојећи штети Хрватима, а потом и изјавом бившег високог представника Волфганга Петрича „да би неуспјех наредних избора у БиХ усљед бојкота Срба и Хрвата значио де факто крај ове државе“.

Аналитичари се слажу да је БиХ тренутно у једној од највећих посљератних криза, јер српски политичари због наметнутог „Инцковог закона“ не учествују у доношењу одлука у институцијама БиХ, што је фактички довело до парализе државних институција.

Бојкот избора

С друге стране, уколико се овај проблем на неки начин и ријеши и српски политичари поново почну учествовати у раду институција БиХ, државу чека нова криза.

Хрватски политичари са сједиштем у Мостару већ најављују бојкот избора уколико не дође до измјене Изборног закона у БиХ на начин да се члан Предсједништва БиХ из реда хрватског народа бира у изборним јединицама у којима су Хрвати већина. На тај начин би се, тврде они, онемогућило да им „члана Предсједништва бирају Бошњаци као што је то било у случају Жељка Kомшића“.

Захтјеве Хрвата начелно подржава и високи представник Kристијан Шмит, који је недавно рекао да се Изборни закон мора мијењати, те да су Хрвати тренутно дискриминисани. То је одмах отворило расправу у јавности да ли би, уколико се политичари у БиХ сами не договоре око измјена Изборног закона, Шмит могао да га наметне. Бошњачки политичари су већ најавили да неће прихватити измјене Изборног закона на начин како то траже Хрвати, док је лидер највеће владајуће странке у Српској – СНСД, Милорад Додик, рекао како никакво наметање од стране високог представника не долази у обзир.

Пат позиција

Босна и Херцеговина се тако нашла у пат позицији. Уколико Шмит наметне закон, имаће бојкот Срба, а по свему судећи и Бошњака. Уколико до измјена Изборног закона не дође, изборе ће бојкотовати Хрвати.

С друге стране, могућност да се политичари у БиХ сами договоре око измјена Изборног закона за сада је равна нули, јер с једне стране српски политичари уопште не учествују у доношењу одлука у институцијама БиХ, а с друге стране бошњачки политичари не пристају на компромис.

Има ли излаза из зачараног круга и да ли је упитан опстанак БиХ ако ниједна страна не попусти?

Члан Стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара, Милан Ситарски, истиче да је БиХ у дуготрајној институционалној кризи и садашње заоштравање је само посљедња епизода те кризе.

– То заоштравање је посљедица дуготрајног нерјешавања проблема, па чак и игнорисања. Имамо различите узроке блокаде и њене различите манифестације. С једне стране, имамо блокаду од стране српских представника у институцијама БиХ због наметнутог Инцковог закона, а с друге стране и њихово непризнавање легитимитета садашњег високог представника Kристијана Шмита – подсјећа Ситарски.

Селективан приступ

Додаје да постоји дуготрајна блокада везана за неусвајање измјена Изборног закона које су пресудне по пресудама и домаћих и међународних највиших судских инстанци.

Ситарски истиче да како би се ријешио проблем Изборног закона прво мора да се ријеши први проблем, а то је да се српски представници врате у институције БиХ, односно почну учествовати у раду.

– Да би дошло до измјена Изборног закона, он се мора усвојити у Парламенту БиХ, што није могуће ако представници из Српске бојкотују институције БиХ – наводи Ситарски.

Да ли је криза безизлазна? Ситарски истиче да не би брзао с таквим констатацијама јер су политички представници из Српске рекли да ће блокирати све процесе, осим оних који су у интересу Републике Српске.

Он каже да већ сада постоји селективан приступ у неким активностима на нивоу БиХ, па је тако предсједавајући Савјета министара БиХ, Зоран Тегелтија, ових дана учествовао у регионалном скупу у Тирани, док се српски члан Предсједништва БиХ, Милорад Додик, састао с турским предсједником Реџепом Тајипом Ердоганом.

Бонска овлаштења

Ситарски каже да није искључено да представници из Републике Српске закључе да је и у њиховом интересу да дође до измјена Изборног закона, те да учествују у договорима око измјена, а да при томе не одустају од својих темељних начела и политичког правца који су зацртали.

– Не вјерујем ни да је Република Српска презадовољна садашњим Изборним законом. Осим тога, постоје и јако добри односи између водећих српских и хрватских политичара у БиХ, па је могуће да ће зато учествовати у разговорима око измјена Изборног закона – сматра Ситарски.

Говорећи о улози Шмита, Ситарски истиче да он има своја бонска овлаштења али не инсистира на њима, посебно не с неким ентузијазмом. Ситарски каже да Шмит оставља бонска овлаштења као посљедњу опцију, и то искључиво за драматичну ситуацију као што је евентуално угрожавања територијалног интегритета БиХ.

Медијатор

Ситарски истиче да би Шмит требао да буде нека врста медијатора, који ће скупити све стране и ставити их за преговарачки сто, гдје ће заједно договорити измјену Изборног закона, односно да се одблокира тај процес у Интерресорној радној групи, па касније и у Парламенту БиХ.

– Наравно, проблем је и то што Шмита не признаје српска страна, али можда би могао да се нађе формат да се то ријеши као, на примјер, како то раде Србија и Kосово. Србија не признаје независност Kосова али заједно учествују у некаквим регионалним и европским форумима са оним фамозним рјешењем са звјездицом која реферира на Резолуцију 1244 УН, коју сви признају, укључујући и Србију – каже Ситарски.

Наводи да би се у складу с тим могло наћи рјешење и по питању Шмита, тако што се на састанцима не би помињале титуле учесника разговора.

– Видјећемо шта вријеме носи. Углавном, постоји неколико опција које би могле помоћи да се криза ријеши – истиче Ситарски.

Додаје да тренутни затегнути односи бошњачких и хрватских политичара по питању Изборног закона, такође, могу бити ријешени када би се нашло средње рјешење, које би било прихватљиво за обје стране.

Враћање фокуса на БиХ

Политичка аналитичарка Тања Топић истиче да БиХ није у безизлазној ситуацији већ је у стању перманентне кризе, која је свима постала нормалан, саставни дио политичке свакодневице.

– Чињеница је да неке снаге виде прилику за стављање у фокус сопствене агенде за коју се лобира и за коју дугорочно виде шансу. Такође, често видимо да неки актери извана, али и из БиХ, настоје бомбастичним изјавама и указивањем на судњи дан, или опасност у којој се БиХ налази, вратити фокус међународне заједнице на БиХ како не би остала потпуно на маргини збивања – сматра Топићева.