Tvorac vakcine “sputnjik V”: Pred nama teška jesen i duga borba s kovidom

Izvor: Glas Srpske

Ako se situacija i dalje bude ovako razvijala, čeka nas teška jesen. Ne samo da se može očekivati da će se delta soj virusa korone raširiti po Evropi, postoji velika opasnost od pojave novih sojeva koji mogu biti još opasniji.

Rekao je to u intervjuu za “Glas Srpske” tvorac vakcine “sputnjik V” i direktor Naučnoistraživačkog centra “Gamaleja” Aleksandar Gincburg, dodavši da u tom institutu aktivno rade da spriječe pojavu i posljedice takvih scenarija. Vakcinacija na globalnom nivou, naglasio je, ide veoma sporo.

– Neke zemlje su praktično potpuno vakcinisale stanovništvo, dok, recimo, Afrika još nije ni počela. Ako bi sada sve fabrike i pogoni u svijetu započeli proizvodnju samo jedne vakcine, nije važno koje, mogli bismo da proizvedemo količinu koja bi bila dovoljna za vakcinisanje samo 12 do 15 odsto stanovništva planete, a da bismo pobijedili ovaj virus, treba da bude vakcinisano oko 70 odsto svjetske populacije – upozorio je Gincburg.

GLAS: Isticali ste da vakcina “sputnjik V” štiti od raznih sojeva, uključujući i britanski i južnoafrički soj. Da li je efikasna i kada je riječ o delta soju koji je trenutno aktuelan?

GINCBURG: “Sputnjik V” štiti od delta soja u 83 odsto slučajeva i u 94 odsto štiti od hospitalizacije, a to znači i od teških oblika bolesti. Treba istaći da za razliku od “mRNA” vakcina koje obrazuju samo jednu vrstu antitijela protiv proteina S i na taj način neutrališu virus, zbog čega njihova efektivnost protiv delta soja pada na 40-50 odsto, “sputnjik V” obrazuje nekoliko vrsta ovih antitijela u koje ulaze i ona protiv delta soja, a takođe protiv britanskog i južnoafričkog soja. 

GLAS: Da li je potrebna i treća doza vakcine “sputnjik V” i ko bi trebalo da je primi?

GINCBURG: Delta soj je opasniji nego svi prethodni. Za razliku od vuhanskog soja koji kada uđe u ćeliju može da se replicira u virusne čestice koje izlaze u krv, delta soj prelazi iz ćelije u ćeliju kroz specijalne kanale koje on obrazuje formirajući na taj način ogromne ćelije koje obrazuju velike količine virusnih čestica, na hiljade puta više nego kod vuhanskog soja. Količina antitijela koju ste dobili poslije bilo koje vakcine ili preležane bolesti nije dovoljna da vas zaštiti od toga. Za to je potrebna mnogo veća količina antitijela. To se može dostići dobijanjem treće doze. Za sada smo pokazali da je za to najbolje primijeniti “sputnjik lajt”. Njega mogu da dobiju i ljudi koji su vakcinisani i to kroz pola godine poslije vakcinacije i oni koji su preležali “kovid 19”, takođe kroz pola godine od završetka bolesti.

GLAS: Kakvo je Vaše mišljenje o kombinovanju vakcina, da li je to preporučljivo i kakve efekte daje?

GINCBURG: Još nema zvaničnih podataka o kombinovanju vakcina. Naši podaci govore da kombinovanje može da bude efikasno, a primjena vakcine “sputnjik lajt” poslije “fajzera”, “astra-zeneke” ili kineske vakcine to potvrđuje. U toku su klinička ispitivanja kombinacija vakcina “astra-zeneka” i “sputnjik V”. Čovjek dobija prvu dozu prve komponente vakcine “astra-zeneka”, a drugu dozu druge komponente vakcine “sputnjik V”. Prvi rezultati su se pokazali kao odlični. 

GLAS: Šta mislite o vakcinaciji djece?

GINCBURG: To je vrlo ozbiljno pitanje. Vakcinacija djece je neophodna, ali da bi se dozvolila primjena neke vakcine kod djece, ona mora da prođe ozbiljna klinička ispitivanja i to mnogo ozbiljnija nego kod odraslih. Prije mjesec smo počeli klinička ispitivanja “sputnjika V” kod djece od 12 do 17 godina. Da bi dijete ušlo u ova ispitivanja, potrebna je ne samo njegova saglasnost nego i roditelja. Ispitivaće se razne koncentracije ove vakcine, a one su manje nego kod odraslih i to kod 660 djece u toku godinu dana. Poslije toga specijalna komisija treba da proanalizira dobijene rezultate. Analiziraće se svaka, pa i najmanja nuspojava. I tek kada dođemo do zaključka da je vakcina efikasna i potpuno bezopasna za djecu, biće dozvoljena njena primjena.

GLAS: Koliko je vakcina “sputnjik” do sada proizvedeno i gdje je sve distribuisana?

GINCBURG: Do sada se u Rusiji vakcinisalo oko 50 miliona ljudi i oko 20 miliona u drugim zemljama. Ruski proizvođači su obezbijedili neophodnu količinu za unutrašnju upotrebu, a sada se radi izvoz. Vakcina “sputnjik V” je registrovana u 70 zemalja, a “sputnjik lajt” u 12 zemalja. Osim toga, “sputnjik V” se proizvodi u Srbiji, Argentini, Meksiku, Južnoj Koreji i Indiji.

GLAS: Zašto Evropa ne priznaje rusku vakcinu?

GINCBURG: Već sam rekao da je 70 miliona ljudi na Zemlji vakcinisano “sputnjikom V”, bez teških nuspojava, zato ne mogu reći da se EU u ovom slučaju vodi naukom. Smatram da su finansijsko i geopolitičko pitanje izašli na prvo mjesto.

Saradnja sa Srpskom

GLAS: Boravili ste u Republici Srpskoj na poziv dekana Medicinskog fakulteta u Banjaluci Ranka Škrbića. Da li je dogovorena konkretna saradnja? U čemu će se ona ogledati?

GINCBURG: Imali smo uspješne razgovore na ovu temu. Dogovorili smo tijesnu saradnju Medicinskog fakulteta u Banjaluci sa Institutom “Gamaleja” i Sečenovskim univerzitetom. Saradnja će biti usmjerena na praćenje i razmjenu podataka u borbi protiv “kovida”, razmjenu specijalista, organizaciju konferencija i slično. Predsjednik devetog Svjetskog kongresa o patofiziologiji Sergej Boljević pozvao je dekana Škrbića da učestvuje na ovom velikom skupu koji će se održati u septembru iduće godine u Moskvi.