Обилне падавине и поплаве резултат активности човјека

Извор: Срна

Обилне падавине и смртоносне поплаве у Европи у јулу настале су као резултат климатских промјена, кажу научници.

У поплавама у Њемачкој, Белгији и другим дијеловима Европе погинуло је најмање 220 људи док су градови и села били поплављени.

Истраживачи кажу да је глобално загријавање учинило овакве падавине до девет пута вјероватнијим у Западној Европи.

Пљускови у региону су три до деветнаест одсто интензивнији због загријавања које су изазвали људи.

Драматичне и смртоносне поплаве које су средином јула погодиле Њемачку, Белгију и друге дијелове биле су шок за метеорологе и локалне власти.

Озбиљне поплаве изазване су обилним падавинама у периоду од једног до два дана на већ натопљеном тлу, у комбинацији са локалним хидролошким факторима, попут земљишта и инфраструктуре.

Да би анализирали утицај климатских промјена на овакве догађаје, истраживачи из групе Свјетско приписивање времена усредсредили су се на обилне падавине које су претходиле поплавама.

Они су то урадили дјелимично јер су воде уништиле неке од система за хидролошко праћење, који би им дали тачније информације о поплавама.

Подаци о падавинама показали су да су у подручјима око ријека Ахр и Ерфт у Њемачкој и у регији Меусе у Белгији интензивни пљускови донијели 90 милиметара кише у једном дану.

Да би заиста видјели утицај растућих температура, истраживачи су морали да прошире своју анализу и погледају већи дио западне Европе, укључујући источну Француску, западну Њемачку, источну Белгију, Холандију, Луксембург и сјеверну Швајцарску.

Тим је открио да су у овом широком региону климатске промјене изазване људима повећале интензитет кише која је падала у једном дану током љета за између 3 и 19 одсто.

– Комбиновали смо знање стручњака из неколико области студија како бисмо разумјели утицај климатских промјена на обилне поплаве прошлог мјесеца и разјаснили шта можемо, а шта не можемо да анализирамо у овом случају – рекао је доктор Сјоукје Филип, климатолог са Краљевског холандског метеоролошког института.

Он је рекао да је тешко анализирати утицај климатских промјена на обилне падавине на веома локалном нивоу. “Међутим, успјели смо показати да су у Западној Европи емисије гасова са ефектом стаклене баште учиниле овакве догађаје вјероватнијима”, рекао је он.

Истраживачи кажу да би у тренутној клими, за било коју локацију у западној Европи, очекивали да ће се падавине попут оних у јулу могле догодити једном у 400 година.

Са сталним емисијама гасова са ефектом стаклене баште и растом температуре, обилне падавине које су донијеле пустош у неке дијелове Европе постаће све чешће.

Научници кажу да друштва нису отпорна на тренутне временске екстреме и да се морају смањити емисије гасова са ефектом стаклене баште што је брже могуће, као и побољшати системи упозорења и управљања у хитним случајевима, што ће учинити инфраструктуру климатски отпорном, како би се смањиле жртве и трошкови.