Срби уградили дио себе у Храм Преображења Господњег и у Сарајево

Извор: Срна

Слава Храма Преображења Господњег у Сарајеву ове године окупила је многе вјернике који су у рату и након ратног погрома морали да напусте Сарајево.

Вјерници поручују да се у Сарајево враћају јер их за њега вежу све њихове успомене, а у Храм на Пофалићима и овај град, како истичу, уградили су себе, и то им нико не може одузети.

Начелник Источног Новог Сарајева Јован Катић, који је и ове године дошао на Преображење у Храм на Пофалићима, око њега је обнио барјак.

– Радује ме велики број грађана из Источног Новог Сарајева којима је у неком прошлом времену ово била парохија. Припадали су и овој општини и овом храму – рекао је за Срну Катић, који је рођен у општини Ново Сарајево на Врацама.

Он је додао да је и то један од чврстих показатеља колико је Срба некада живјело у Сарајеву и колика је величина овог храма.

– Радује ме чињеница да људи и даље долазе у овај храм, да не заборављају и да видимо доста млађих генерација, јер старији преносе традицију на млађе. Овог храма не смијемо да се одрекнемо и да заборавимо да Сарајево и даље припада нама, да нам припада ова црква и треба ту да се окупљамо и долазимо сваке године у што већем броју – поручио је Катић.

Међу бројним Сарајлијама који су дошли у преображењску цркву је и Перо Мијатовић, који је јутрос у три сата кренуо из Бијељине да би стигао на Пофалиће.

– Помолио сам се Богу, што је ред и обичај. Сарајево је наш град био и остао. За мене је Сарајево мој град. Свака част Београду и Загребу, али ово је моје – поручује Мијатовић, који је из Сарајева отишао 1996. године.

Он је испричао да је отишао са Жучи и да се то мјесто “памти по злу”, као и многа мјеста око Сарајева “захваљујући неком трећем”, а да је обичан свијет испаштао ни крив, ни дужан.

– Рођен сам у Сарајеву, у овој цркви сам крштен, овдје вјенчан, ја, супруга, дјеца – сјећа се Мијатовић и додаје да се некада на Преображење овдје није могло проћи од народа, све је било крцато и играла су у дворишту три кола.

Мијатовићи је навео да и у Бијељини гдје живи постоји црква у близини, али да га константно вуче сјећање на Сарајево и овај храм.

Он је истакао да је једини у цијелом мјесту на Жучи, гдје је некад живио, обновио са породицом викендицу и да понекад дође.

– Дођем, мало погледам мој град и некако ми буде лакше – рекао је Мијатовић, који је прије рата радио у Сарајеву 35 година.

Овдје сваке године долази и Миленко Ђукић да се помоли Богу и увелича славу Храма.

– Живим у једном мањем мјесту код Кисељака и долазим овдје да се видим и испричам са својим народом – рекао је Ђукић.

Здравка Попадић из Источног Сарајева рекла је да долази у цркву на Пофалићима сваке године јер је рођена у Сарајеву и да је вуку емоције да дође у овај храм и овај град.

Урош Мијатовић је испричао да је крштен у Преображењској цркви и да је некада живио у Бућа Потоку, а да је тренутно у Источном Сарајеву.

– Долазим сваке године, ту сам крштен и рођен и све ме веже за Сарајево. Радио сам у `Зраку` прије рата. Прије се за Преображење заустављао саобраћај и трамваји нису радили јер се окупљало много људи – рекао је Мијатовић и додао да му је и данас лијепо у дворишту овог храма.