Упала и лијечење спољашњег ува у љетном периоду

Извор: ЈЗУ Болница ”Србија”

Специјалиста оториноларингологије, доктор Ђорђе Пејић каже да упала спољашњег ува представља инфекцију спољашњег слушног канала и да најчешће настаје због задржавања воде у спољашњем слушном каналу након купања, услијед чега се стварају погодни услови за развој бактерија и у ријетким случајевима гљивица.

„Ово обољење се најчешће јавља у подручјима са умјереном климом и то у љетњим мјесецима када је сезона купања на ријекама, базенима и језерима. Чистоћа воде у којој се купамо и пливамо значајно утиче на развој инфекције. Најчешће се јавља код дјеце, купача и пливача па се зато назива и пливачко уво“, истакао је др Пејић.

Др Пејић објашњава да спољашње уво има природну заштиту у виду церуминозних жлијезда које луче маст која облаже кожу звуковода, тако да током купања не долази до задржавања воде већ она склизне из ува.

„Kада чистимо уво различитим предметима долази до уклањања ушне масти и неријетко до повреде коже звуковода. Kожа се временом исуши и постаје испуцала и подложна за развој инфекције. Топло вријеме омогућава да се влага и зној накупе у звуководу, а самим тим шампони, балзами, употреба лака за косу, алергије, дијабетес или себороичне промјене смањују еластичност коже и доводе до атрофије церуминозних жлијезда чиме се повећава ризик за развој ове инфекције“, додаје др Пејић.

„Kада чистимо уво различитим предметима долази до уклањања ушне масти и неријетко до повреде коже звуковода. Kожа се временом исуши и постаје испуцала и подложна за развој инфекције. Топло вријеме омогућава да се влага и зној накупе у звуководу, а самим тим шампони, балзами, употреба лака за косу, алергије, дијабетес или себороичне промјене смањују еластичност коже и доводе до атрофије церуминозних жлијезда чиме се повећава ризик за развој ове инфекције“, додаје др Пејић.

Специјалиста оториноларингологије наглашава да лијечење зависи од тежине инфекције и интензитета бола. Пожељно је прије почетка терапије узети брис обољелог ува, па терапију ординирати према култури добијеног бриса. Терапија обично подразумјева тоалету ува, употребу локалних антибиотских кортикостероидних крема и капи.

„Важно је напоменути да након укапавања антибиотика у уво, препоручује се лежање тако да је тренирано уво на горњој страни. На тај начин се омогућава да антибиотик допре до мјеста инфекције. Током третмана савјетујем да се не користе слушалице и да пацијент не плива. Током купања или туширања потребно је заштитити уши од воде и то на начин да се користе чепићи од вате“, истакао је доктор Пејић.