Грађани у недоумици, адвокати упозоравају: Нема спаса од ”Инцковог закона”

Извор: Српска Инфо

У Босни и Херцеговини од јуче је званично забрањено негирање геноцида у Сребреници и других ратних злочина, за које постоје судске пресуде, а они који то учине могли би се суочити за затворском казном до пет година.

Након што је одлазећи високи представник у БиХ Валентин Инцко 23. јула ове године наметнуо допуне Kривичног закона Босне и Херцеговине којим се забрањује и кажњава негирање геноцида и ратних злочина, политичари из Српске су поручили да неће поштивати његову одлуку.

Kао одговор на Инцков потез политичари из Републике Српске су најавили да ће у петак у парламенту РС донијети посебан закон којим се неће примјењивати одлука високог представника. Тим законом ће се надлежи органи Републике Српске обавезати да не сарађују с надлежним органима БиХ на примјени одлуке коју је наметнуо Инцко.

– На једној страни то значи да органи Републике Српске неће сарађивати ако Тужилаштво БиХ, Суд БиХ, Сипа или било која друга агенција на нивоу БиХ буду жељели да проводе одлуку виског представника у Републици Српској. Органи Републике Српске неће им дати подршку, ни логистичку ни правну ни било какву другу, и нећемо дозволити да се та одлука проведе на нивоу Српске – поручио је потпредсједник НСРС, Милан Петковић.

Озбиљан ризик

Он је навео да ће се о овом закону расправљати по хитном поступку и да ће се донијети одлука о пријевременом ступању на снагу наведеног закона.

С обзиром на то да најављени закон још није ни донесен, а да је с друге стране од јуче званично забрањено негирање геноцида и других ратних злочина у БиХ, бројни грађани у Српској остали су у недоумици око тога да ли да се, по узору на политичаре из Српске, не осврћу на Инцкову одлуку и какве посљедице би због тога могли да имају.

Бањалучки адвокат Александар Јокић истиче да постоји озбиљан ризик за грађане уколико јавно износе ставове који су у супротности са законом који је Инцко наметнуо.

Другим ријечима, уколико неко од грађана напише на друштвеним мрежама да није било геноцида у Сребреници, или буде порицао да се негдје десио ратни злочин, а постоје судске пресуде у којима се наводи другачије, та особа би могла да буде оптужена, а казне се крећу од три мјесеца до пет година затвора.

– С друге стране, ношење мајица са ликом особе осуђене за ратне злочине или интерно величање особе која је осуђена за ратне злочине не би могло повући за собом такву санкцију, односно не би могло резултовати подизањем оптужнице, јер у кривичном дјелу које је наметнуто “Инцковим законом” прописано је да се не смију додјељивати повеље, награде, признања или имена улица по ратним злочинцима. Сам чин величања ратних злочинаца није инкриминисан већ је то, колико сам схватио кроз медије, накнадно почело да се провлачи – истакао је Јокић.

Хапшење на граници

Додаје да се дио закона који се односи на величање ратних злочинаца највише односи на функционере и институције у смислу додјељивања признања, плакета и слично, чиме би се у јавности стварала свијест да институције подржавају особе осуђене за ратне злочине.

– Тај дио закона је највише усмјерен према функционерима, а не према грађанима као појединцима – појашњава Јокић.

Kоментаришући најављени закон којим се неће примјењивати одлука високог представника на подручју Републике Српске, Јокић каже да треба бити опрезан, јер то не значи да ће грађани и функционери бити заштићени од “Инцковог закона”.

– Ово је ситуација која до сада није виђена. Није могуће са сигурношћу тврдити које су све импликације потеза који се доносе у Српској. Оно што је сигурно јесте да ће закон који ће донијети НСРС у некој мјери отежати примјену “Инцковог закона” на територији Републике Српске – каже Јокић.

Међутим, како додаје, то неће спријечити Тужилаштво БиХ да процесуира грађане или функционере путем институција које му стоје на располагању. Дакле, како истиче Јокић, закон који ће донијети НСРС ће само отежати, али не и онемогућити примјену “Инцковог закона”.

Према његовим ријечима, то што се закон можда неће спроводити у Српској не значи да је неки грађанин или функционер заштићен када пређе ентитетску границу или уколико, на примјер, одлучи да отпутује у Хрватску, Црну Гору, Србију или неку другу земљу.

– Уколико се против неког грађанина води поступак и постоји акт за његово привођење, може рачунати с тим да ће бити ухапшен на граници – истиче Јокић.

Однос Сипе и МУП РС

Адвокат из Добоја и бивши дугогодишњи тужилац, Горан Нешковић, истиче да најављени закон којим се неће примјењивати одлука високог представника на подручју Републике Српске неће моћи спријечити процесуирање грађана или функционера који прекрше “Инцков закон”.

– Не може ентитетски закон да искључи закон који је наметнуо Инцко све док постоје органи који га спроводе, а то су у овом случају Тужилаштво и Суд БиХ, те СИПА. Уколико они одлуче да покрену истрагу због кривичног дјела, то се не може спријечити, исто као што МУП РС неће моћи спријечити да СИПА неког ухапси на територији Републике Српске. Могу спријечити само ако се физички супротставе, другим ријечима да дође до оружаног сукоба између припадника СИПА и МУП РС – упозорава Нешковић.

Подсјећа да су високи представници до сада донијели неколико десетина закона на нивоу БиХ који се тренутно примјењују.

У пракси ће, додаје Нешковић, бити веома тешко спровести закон који се усвоји у НСРС. Он вјерује да ће, након што закон ступи на снагу, вјероватно бити покренуто питање његове уставности.

Казна за повреду угледа РС

Поред закона којим се не би дозволило провођење наметнуте одлуке високог представника у Српској, Народна скупштина би у петак требала да расправља и о измјенама и допунама Kривичног законика РС чиме би се увеле казне за онога ко “повреди углед Републике Српске и њених народа”.

Предвиђене су посебне казне и посебно кажњавање за сваког ко јавно изложи порузи, презиру или грубом омаловажавању Републику Српску, њену заставу, грб или химну – понизи или покуша да наруши.

Такође, биће посебно квалификовано ђело ко Републику Српску означи као агресорску или геноцидну творевину или њене народе геноцидним или агресорским.