Валентин Инцко за 12 и по година донио укупно 82 одлуке: Туторство наплатио милионима

Извор: Глас Српске

Одлазећи високи представник у БиХ Валентин Инцко за 12 и по година на тој функцији донио је укупно 82 одлуке или отприлике једну одлуку на свака два мјесеца мандата

Према подацима са званичног сајта ОХР-а, прву одлуку донио је мјесец дана након преузимања функције или прецизније 24. априла 2009. године. Ради се о Одлуци о укидању налога о одузимању путних исправа одређеним лицима који је донио његов претходник Мирослав Лајчак 10. јула 2007. године и на основу кога су одређеним лицима одузете путне исправе и забрањено путовање изван БиХ.

Интересантно је да на сајту ОХР-а нема имена лица којима су одузете путне исправе, као и да Лајчакова одлука на сајту стоји само на енглеском језику. Иако би се на основу те прве Инцкове одлуке рекло да ће он бити посвећен исправљању неправде својих претходника и поштовању људских права, већ сљедећа његова одлука од 6. јуна 2009. године показала је потпуно супротно. Инцко је тога датума донио одлуку којом је Радислава Јовичића, каснијег министра унутрашњих послова Републике Српске, смијенио са његовог тадашњег положаја у Агенцији за истраге и заштиту БиХ.

Само 14 дана послије те одлуке Инцко је свој недемократски и антисрпски капацитет показао одлуком којом је поништио закључке Народне скупштине РС од 14. маја те године у вези са Информацијом о ефектима преноса уставних овлашћења са Републике Српске на БиХ.

Радислав Јовичић, који је данас потпредсједник ДНС-а, каже да наметања било које врсте и од било кога никада никоме нису донијела ништа добро.

– Жао ми је што у 21. вијеку народи и политике у БиХ и даље живе у заблуди да неко други треба да рјешава њихове проблеме. Жао ми је што немамо изграђене институције које ће се бавити свим оним чиме се бавио, бави и чиме ће се бавити високи представник у БиХ – каже Јовичић.

Он истиче да никакве одлуке било ког високог или неког другог међународног представника неће допринијети помирењу у БиХ.

– Напротив, такве одлуке могу да допринесу само још дубљем раздору и неповјерењу. Зато сматра да не само да није више крајње вријеме, већ се бојим да је оно подавно истекло, да се уразумимо и изградимо стабилне, јаке и професионалне институције и узмемо судбину у своје руке – каже Јовичић.

Послије одлуке о укидању закључака НСРС Инцко је у августу 2009. године поново показао “самилост” и укинуо је забрану дјеловања бившем предсједнику СДС-а Драгану Калинићу и још неким функционерима те странке, а 12. септембра исте године донио је и одлуку о оснивању ОХР-овог Тима за попис имовине. О прецизним дометима и ефектима рада тог тима нико не зна ништа да каже, а када је ријеч о имовини, Инцко је почетком 2011. године донио још једну спорну одлуку, а то је налог о обустављању примјене закона о државној имовини РС. До августа 2014. године шеф ОХР-а у оставци повремено је доносио одлуке о укидању мјера забране јавним и политичким функционерима, а 19. августа 2014. године донио је одлуку којом су укинуте мјере забране за преосталих 28 функционера. Од тада је био у стању строгог мировања и није донио ниједну одлуку до 23. јула ове године, када је ударио печат на 12 и по година свог мандата доношењем спорне одлуке о допунама Кривичног закона БиХ којима се забрањује и кажњава негирање геноцида.

Према незваничним информацијама, плата шефа ОХР-а у протеклом периоду износила је око 25.000 евра па није тешко израчунати колико је Аустријанац наплатио туторство у БиХ.

Закључци

Један од закључака Народне скупштине РС које је Валентин Инцко поништио својом одлуком од 20. јуна 2009. године гласи: – Народна скупштина оцјењује да начин преноса надлежности путем дугогодишње праксе наметања рјешења одлукама високог представника није дао опште позитивне резултате, нити испунио очекивања у погледу рационалности и ефикасности, ни изградње демократских институција, на бази искрене воље, домаће потребе и интереса.

Поред тога, један од закључака је и “Народна скупштина тражи од високог представника да се одмах одрекне коришћења наводног овлашћења за наметање закона и смјену представника (тзв. “бонских овлашћења”) као недемократског и превазиђеног метода управљања БиХ.