Изум хемичара из Србије – пиво обогаћено цинком ”са ефектом против старења”

Извор: BBC NEWS

Течност златно-жуте боје на коју се наслања дебели слој пјене, горког укуса али освјежавајућа, у чувеној „зидарској” флаши од пола литре, лименци или знојавој кригли, многима је први избор када је ријеч о алкохолним напицима.

Излазак у град са друштвом, гледање утакмица или било који други вид окупљања у Србији и широм свијета, готово је немогуће замислити без пива – свијетлог, тамног, занатског, пшеничног, а ускоро вјероватно и оног са цинком.

Студенти четврте године Хемијског факултета у Београду, у сарадњи са асистентима и професором, произвели су пиво обогаћено цинком са, како наводе, „имуностимулишућим дејством и ефектом против старења”.

„Пробао сам пиво које су направили студенти и морам да признам да су га одлично ,скували'”, наводи у писаном одговору за ББЦ на српском Владимир Бешкоски, професор Хемијског факултета у Београду.

Лабораторијске вјежбе на којима су студенти направили овај напитак биле су дио професоровог изборног предмета Биотехнолошка и индустријска биохемија, којима су руководиле асистенткиње Kристина Јоксимовић и Марија Љешевић.

Замало стандардно занатско

До сарадње професора, асистената и осталих научника који су укључени у пројекат са студентима дошло је јер се, наводи Бешкоски, на Хемијском факултету труде да им „омогуће добро знање” из разних области ове науке, те да га „примјене у пракси”.

„У оквиру реализације пројекта претходно су оптимизовани сви дијелови производног процеса, а потом су колегинице и колеге на вјежбама тестирали добијање пива на нешто већој скали од експерименталне”, додаје.

Тако је током посљедњих мјесеци развијано пиво које се по мирису, укусу и многим другим својствима не разликује од стандардних занатских (крафт) пива, осим у „једном важном микроелементу” – цинку.

За овај минерал су се опредијелили јер поред многих других хранљивих састојака и витамина, њега нема у значајнијим количинама у пиву, истиче професор.

Додаје да је тиме такође „побољшан производ који је у људској употреби хиљадама година”.

Још један од разлога зашто је цинк постао први избор била је пандемија корона вируса и потреба да се „људско здравље очува” и „смањи притисак на здравствени систем”.

„Имуностимулишуће дејство и ефекат против старења”

Професор Бешкоски каже да је најизазовнији дио био како добити „,органски везан цинк” у најповољнијој, оптималној количини, а затим и пиво у коме садржај овог минерала неће превазилазити препоручени дневни унос.

Напосијлетку су у томе успјели – прво су добили цинк који је органски везан, а затим и квасац који су користили за добијање пива.

Захваљујући органски везаном цинку, пиво са Хемијског факултета има „имуностимулишуће дејство”, као и „биоусвојивост”, што значи да људско тијело може да га усвоји за разлику од „неорганских облика”.

„Биоусвојивост омогућава и лакшу употребу цинка од стране ћелија нашег тијела који има важну улогу као кофактор бројних ензима, али и за стабилност молекула ДНK”, истиче Бешкоски.

Ензими су протеини који убрзавају хемијску реакцију и изузетно су важни за организам и живот уопште, док су кофактори супстанце које се везују за њихове „активне центре” и проширују активност ензима.

„Постоје ензими који органски вежу цинк и тек тада су прави катализатори, а ако нема цинка ензим не може да катализује (убрза) реакцију”, објашњава професор.

Према наводима хемичара, њихово пиво има и „ефекат против старења”.

То је, истиче професор, зато што пиво обогаћено цинком садржи „важне компоментне” које имају „пробиотско дејство и делују као стимулатори раста пробиотских микроорганизама”.

Наводи да људи живе у „финој симбиози” са заједницом микроорганизама које насељавају све делове људског тела, али да током болести човјека њихова бројност опада.

Постављено је питање да ли је смањење садржаја добрих микроорганизама у нама посљедица или узрок болести.

„Данас знамо да здрави микроорганизми омогућују добро здравље и дуговјечност и домаћину, у овом случају човјеку”, истиче Бешкоски.

Поред свих наведених предности цинка у пиву, професор тврди да овај минерал „олакшава и смањује проблеме” које мушкараци у старости могу имати са простатом.

Шта кажу љубитељи пива?

Прва асоцијација на цинк, Филипу Милосављевићу из Београда, није пиво већ „свјеже поврће” и, у посљедње вријеме, „таблете за имунитет”.

Међутим, радо ће дегустирати и пиво са овим минералом када се појави јер, каже, воли различите укусе.

„Звучи ми као врло занимљива идеја, нешто о чему бих хтео да сазнам више и што бих дефинитивно пробао”, каже 31-годишњи мастер филолог за ББЦ на српском.

Окусио је сласт великог броја нетипичних врста пива како у Србији, тако и у иностранству – од оних са медом и млијеком, до врста са малинама и чоколадом, али нигдје није наишао на пиво са цинком.

„Очекујем укус налик горким пивима који имају изражену ноту хмеља.

„То би била прва претпоставка – да горчина дође до изражаја у односу на друге компоненте”, објашњава Милосављевић.

Kаже да неће чекати препоруку пошто се пиво појави на рафовима супермаркета или у кафићима – тако нешто би била само додатна предност.

„Волим да пробам све нове укусе пива без обзира шта подразумевају, па ћу тако и ово.”

Kоји су даљи планови?

Пиво са цинком је произведено у оквиру пројекта који је одобрен на конкурсу „Доказ концепта” Фонда за иновациону делатност Републике Србије.

Реализација је почела септембра 2020. и траје годину дана.

Пошто се датум завршетка пројекта ближи, а пиво је већ дегустирано, кују се планови за даље.

„Kомерцијализација и излазак на тржиште”, најављује Бешкоски њихове наредне потезе.

Уколико добију на конкурсу Фонда за наредни, већи пројекат, то ће им, додаје, омогућити „ове важне наредне кораке”.

Kратка историја ,,течног хљеба”

Пиво је алкохолно пиће које настаје врењем јечменог слада – проклијалог жита.

Поред јечма пиво се прави и од других житарица – пшенице, кукуруза, ражи, пиринча…

Први произвођачи пива били су још пре 13.000 година Натуфијанци, припадници праисторијске заједнице која је живјела на простору данашњег Израела и Палестине.

На другом крају азијског континента, у Kини, производња једног од најстаријих и најпопуларнијих алкохолних напитака почела је прије 8.000 година о чему свједоче анализе грнчарије из тог периода.

У Египту су недавно пронађени остаци нечега што би такође могло да буде једна од најстаријих пивара у историји, из периода прије скоро 5.000 година.

Биљка хмељ, која „течном хљебу”, како су га називали у средњем веку, даје горчину и дјелује као природни конзерванс, постала је неизбјежни састојак у његовој производњи у 13. веку у Њемачкој.

Такав рецепт је нашироко прихваћен, па је наставио да се шири по Европи.

Прва пивара на простору данашње Србије почела је са радом 1722. године у Панчеву.

Током 19. вијека фабрике пива су изграђене у Апатину, Зрењанину, Вршцу, Београду, Зајечару, Ваљеву, Нишу и другим мјестима.

Многе од њих још увијек раде.

Данас, прије свега захваљујући занатским (крафт) пиварама које послују и у Србији, поред стандардних врста, љубитељи овог напитка могу да уживају и у пиву са укусом разног воћа, поврћа, зачина и другог.

Најстарија крафт пивара у Србији је Krugher&Brent из Ритишева код Вршца, основана 1991. године.