Вишковић: Србе више не могу обмањивати лажним суживотом

Извор: Срна

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је данас у Братунцу да Срби не могу бити поново преварени са лажним суживотом, системом “један грађанин један глас” и грађанском БиХ, те нагласио да ће српски народ ићи својим путем, који се зове Републике Српска.

Вишковић је у обраћању поводом обиљежавања 29 година од страдања 3.267 Срба из средњег Подриња које су убиле муслиманске снаге током протеклог рата, поручио да Србима неће успјети да затворе уста, те да ће српски народ овдје бити, остати и опстати.

– Не смијемо подлећи њиховим лажима и преварама. Србима би, да могу, ускратили овај дан, само да не причамо о страдању Срба. Како ће они оправдати сутра скуп у Поточарима, како ће амнестирати све злочинце? То што се сутра обиљежава дешавало се 1995. године, а 90 одсто српских страдања од ових 3.500 се дешавало прије тога – и гдје је истина? – упитао је Вишковић.

Премијер Српске додаје да за Србе, изгледа, важи нека нова измишљена правда 21. вијека, па немају право да кажу да да су их убијали на Божић у Кравици.

– Дошли сте нам у куће, на Божић, када нам долази полазник. У Кравицу је дошао злочинац и онда срамни Хашки суд то оправда и ослободи Насера Орића одговорности и каже да је то био легитиман војни циљ. Били су у окружењу, гладни, па су напали тражећи храну. Нека вас је од Бога срамота, ма колико били велики и моћни. Бог је исти и за вас и за нас – поручио је Вишковић.

Он је подсјетио на страдање четворогодишњег дјечака и његовог дванаестогодишњег брата које је убио снајпериста док су покушавали да пређу мост у Скеланима и нађу спас у Бајиној Башти у Србији.

– Снајпериста своју мету тражи, бира прије него што донесе одлуку да пуца. Он тачно зна у кога и у који дио тијела пуца, а зна да ли је погодио или промашио. Такав монструм не заслужује ријеч човјек, то је наказа. Стидите се ваших злочина – рекао је Вишковић.

Говорећи о правди за српске жртве, Вишковић је рекао да ту судови и правда можда имају неке друге аршине, те да ће данашњи скуп злочинце подсјетити на њихова надјела.

– Гдје су данас овдје са нама они који нам тако широкогрудо нуде помирење, да заборавимо и праштамо? Немам ништа против тога, ни као човјек, ни као борац, што ће они сутра бити у Поточарима, на то имају право, али гдје вам је образ да не дођете данас у Братунац и поклоните се српским жртвама – нагласио је Вишковић.

Вишковић је изразио посебно задовољство што овогодишњем обиљежавању у Братунцу први пут присуствује неки црногорски званичник – посланик у Скупштини Црне Горе Марко Милачић.

На гробљу у Братунцу данас је служен и парастос за 3.267 Срба из средњег Подриња које су убиле муслиманске снаге током протеклог рата, међу којима су и они убијени на Петровдан прије 29 година у братуначким и сребреничким селима.

Осим Вишковића, помену страдалим Србима присуствовали су изасланик српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Бошко Томић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, министар пољопривреде Борис Пашалић, делегација Народне скупштине и српски представници у заједничким органима.

Присуствовали су у и амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов, генерални конзул Србије у Бањалуци Драган Протић, предсједник БОРС-а Миломир Савчић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Милорад Којић, посланик у Скупштини Црне Горе Марко Милачић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, те начелници општина, предсједници и делегације организација проистеклих из протеклог рата, као и велики број грађана.

Након парастоса делегације су положиле цвијеће и одале почаст жртвама код Спомен-крста на гробљу у Братунцу подигнутог у част свих погинулих српских цивила и бораца из регије Бирач.

Помен се даје свим српским жртвама из средњег Подриња у одбрамбено-отаџбинском рату, а организује се поводом 29 година од страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих нико није преживио.

Од 22 нестала српска цивила и војника, десет их још није пронађено, а остали су случајно откривени и ексхумирани 2011. године на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака, Идентификовани су послије годину дана и достојно сахрањени на Петровдан 2012. године.

Муслиманске јединице из Сребренице су на Петровдан 1992. године напале српска села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачакајући и палећи српску имовину.

Тако су наставили реализацију плана етничког чишћења започетог у априлу исте године, према којем су уништавали све што је српско, да би трагове постојања Срба на овим просторима потпуно затрли јер су, осим убијања и прогона становништва и уништавања имовине, уништавали и српска гробља и богомоље, што говори какав су план имали.

Муслиманске снаге су током цијеле 1992. године, а најчешће на велике православне празнике као што су Видовдан, Петровдан, Божић и други, нападале српска села и убијале и уништавале све што је српско.

Да би заштитиле српско становништво од уништења у средњем Подрињу, Војска Републике Српске у прољеће 1993. године покреће контраофанзиву, али до пада Сребренице у српске руке тада није дошло због интервенције међународне заједнице која је ову, тада муслиманску, енклаву прогласила заштићеном демилитаризованом зоном УН.

Међутим, муслимански борци никада нису предали оружје што најбоље потврђују слике из 1995. године када је колона од неколико хиљада муслиманских војника са пјешадијским наоружањем кренула у пробој према Тузли.

Муслиманска команда припремала је акције и користећи заштиту међународних војних снага /Унпрофор/ организовала је нападе на српске положаје, посебно 1995. године када су јаке снаге из заштићене зоне кренуле у напад на команду Главног штаба Војске Републике Српске у Црној Ријеци код Хан Пијеска.

Тај напад је разбијен и убрзо је услиједило ослобађање Сребренице која улази у састав Републике Српске у јулу 1995. године.

Обиљежавање 29 година од страдања Срба из средњег Подриња организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.