Инфлација у свијету диже цијене и у БиХ

Извор: Независне новине

Након пандемије вируса корона потражња за производима у свијету све је већа, због чега се може очекивати раст инфлације која ће се, уколико буде велика, одразити и на БиХ у смислу виших цијена, али и дјелимичног раста каматних стопа.

Готово сви већи економски ауторитети у свијету наглашавају да није питање хоће ли се инфлација појавити, него колика ће бити и како ће се она одразити, прије свега на каматне стопе које су већ почеле да расту. Рецимо, каматна стопа на италијанску десетогодишњу обвезницу за само двадесетак дана порасла је са 0,4 на 0,8 одсто, а слично се дешава и с осталим обвезницама развијених држава свијета.

Kада је ријеч о БиХ, из Централне банке БиХ недавно су прогнозирали да ће инфлација у овој години износити 0,94 одсто, а у наредној, 2022. години 1,31 одсто, међутим много више утицаја на БиХ имаће раст инфлације прије свега у Европи, а затим и у свијету.

“Инфлација је извјесна након дугог периода без ње, али неизвјесно је како ће се она манифестовати, када ће се појавити и колико ће трајати. Све је везано за пакете стимуланса и фискалне монетарне помоћи током прошле и на почетку ове године. Ми имамо стабилан монетарни систем, али инфлаторна дјеловања у смислу раста цијена која су посљедица инфлације не можемо избјећи. Инфлација се већ рефлектовала на цијене и нарушавање животног стандарда грађана БиХ. И ММФ је изашао с предвиђањима о инфлацији која ће се прије свега одразити на камате за задуживање држава, а то ће се одразити и на домаће тржиште”, рекао је за “Независне новине” Адмир Чавалић, економиста.

Ипак, с обзиром на то да су у БиХ камате на кредите већ велике у односу на развијеније земље у свијету, економисти сматрају да ће доћи до њиховог раста, али не драстичног.

Што се тиче цијена, у посљедњих неколико мјесеци оне у свијету значајно расту… Нафта која је прошле године била испод 40 долара по барелу данас је око 70 долара, а слично је и са храном. Цијене кукуруза, соје, пшенице, меса на тржишту САД у посљедњих мало више од шест мјесеци порасле су за готово 50 одсто, исто као и цијене метала и грађевинских производа.

И Уједињене нације у петак су саопштиле да су глобалне цијене хране порасле, и то највећим темпом на мјесечном нивоу у посљедњих 10 година. У свом извјештају УН наводи да глобални индекс цијена хране расте већ 12 мјесеци узастопно јер су снабдјевачи погођени поремећајима у производњи, радним процесима и транспорту током пандемије вируса корона.

Само у мају, како наводи УН, цијене су на годишњем нивоу порасле за 39,7 одсто, што је највећи мјесечни раст од октобра 2010. године.

“Раст цијена је резултат обновљене потражње у појединим земљама и мање производње у претходном периоду усљед увођења рестрикција на кретање људи. Већа потражња и мања производња довешће до раста инфлације у вријеме када економије излазе из кризе”, навеле су Уједињене нације.