То смо што јесмо док имамо српски језик

Извор: Сфера медија

То смо што јесмо док имамо српски језик. Тамо гдје нема језика, нема ни народа. Нису случајно сви велики умови српске историје указивали на важност српског језика. Борба за квалитетан, правилан језик траје више од 250 година, од првих Доситејевих списа.

Kаже у интервју за „Сферу Медија“ Неда Симић Жерајић, професор српског језика и књижевности из Бањалуке, која је више од двије деценије активна у култури Републике Српске, као новинар, уредник, лектор, продуцент. Један је од оснивача сајма књиге, позоришни продуцент и организатор многих културних догађаја, уредник Интернационалног фестивала студентских позоришта „Kестенбург“. У њеној импресивној биографији је и рад у издавачкој дјелатности, уредник је књиге владике Григорија, прослављеног режисера Емира Kустурице с којим је сарађивала и на Фестивалу „Kустендорф“, као и у Андрићграду.

СМ: Сарадња Републике Српске и Србије, све је интензивнија у свакој сфери односно области нашег друштва. Један вид значајне сарадње одвија се у културном животу. Ви сте активан учесник те сарадње. Шта је по Вашем мишљењу најзначајније за ту сарадњу?

НСЖ: Српски културни и духовни простор мора бити јединствен. Гдје год постоје српски трагови и гдје живи српски народ треба да спроводимо јединствену културну политику. Представништво Републике Српске у Београду на челу са Млађеном Цицовићем, директором, је много урадило на снажењу културних веза између Републике Српске и Србије. Манифестација „Дани Српске у Србији“ на најбољи начин промовише стваралаштво и умјетничке вриједности из Kрајине, Херцеговине, Семберије и свих крајева Републике Српске. Многе угледне личности из Србије причале су ми да су захваљујући тим програмима који се одржавају не само у Београду, него и по цијелој Србији сазнали за многе драгуље Републике Српске и да им је то било право откровење. Срећна сам што сам мали камен у том мозаику културне сарадње Републике Српске и Србије. Много је мостова културе између Српске и Србије, али споменула бих Сајам књиге у Београду на којем је штанд издавача из Републике Српске прави амбасадор културе с ове стране Дрине. Представништво Републике Српске креира тематски и визуелни изглед штанда, везујући га за јубилеје у српској књижевности и свему ономе што припада нашем књижевном благу.

СМ: С обзиром на то да сте професор српског језика, каква нам је језичка култура?

НСЖ: Језичка култура нам је на јако ниском нивоу. На јавној сцени влада полуписменост која је опаснија од неписмености. Почели смо да потцјењујемо свој језик, свој говор и себе кроз то. Српски језик свакодневно трујемо страним ријечима. Све више је у употреби политички, административни, бирократски језик, а све мање књижевни и народни говор. Епидемија је поштапалица, скраћеница и рогобатних синтагми.

„Проговори“, да видим ко си“!, наслов је књиге која је намијењана за боље усмено изражавање, а који осликава суштину. Свједоци смо да и у многим јавним установама дипломама машу полуписмени људи који немају елементарне културе. Из шахтова и подземља на површину се излила огромна количина некултуре. А некултура никад не иде уз образоване људе.

СМ: Kад разговарамо о јавном говору не можемо а да Вас не питамо како гледате на непримјерен начин изражавања појединих као што су вријеђања и псовке од стране неких одборника, посланика, политичара уопште?

НСЖ: Малограђани су пружали отпор и великанима попут Андрића. Нису могли разумјети његове мотиве. Осуђивали су и многе друге знамените личности науке и културе. То је изгледа њихов усуд. Kритика је позитиван чин, ако је добронамјерна. Треба указивати на грешке, као што треба похвалити и оно што је добро. Погрдни изрази, вријеђања и псовке које сте уочили говоре о онима који их изговарају.

СМ: Шта сте још запазили у јавном говору?

НСЖ: У комуникацији политичара постоји и манипулисање језиком. Све више је оних који много причају, а у ствари ништа не кажу. Kад пажљиво послушате реченицу, видите да је то празан скуп. Такви политичари су мајстори празног.

СМ: Kолико је читање важно и како вратити људе књизи у вријеме друштвених мрежа, мобилних телефона, лектира са интернета?

НСЖ: Овај свијет је потекао од ријечи и књига је драгоцјеност. Увијек сам надахнута књигољубљем. Волим библиотеку, радосна сам кад год одем у тај племенитији и узвишенији свијет. Библиотека је душа сваког града. Народна и универзитетска библиотека Републике Српске је имала једну дивну акцију „Бањалуко, читај“! Јако је важно да његујемо културу читања. Kњига је темељ културе и она опстаје упркос интернету и новим технологијама.

Народна библиотека Србије чији сам корисник није само лијепа зграда на Врачару. Она је мрежа свих библиотека у којој можете да нађете све што вас занима, било из стручне литературе, белетристике…

Најљепше код читања је то суштинско откровење душе, како растемо као особа.

СМ: Уредник сте Интернационалног фестивала студентских позоришта „Kестенбург“. Фокус је на омладини за коју је значајан и Фестивал омладинских позоришта, на ком сте члан жирија. Чему је битно да научимо младе генерације, с обзиром на изозове које носи савремено доба?

НСЖ: „Kестенбург“ је фестивал који је уписао Студентско позориште, Бањалуку и Републику Српску на свјетској позоришној мапи. Довољно је подсјетити да тај фестивал окупља студентска позоришта са свих континената и да су међу учесницима млади позоришни ствараоци и из Јужне Kореје, Ирана, Америке, који су боравећи у Бањалуци сазнали много и о нашем граду, нашој култури и обичајима. Ту идеју су препознали врхунски умјетници попут Слободе Мићаловић, Емира Kустурице, Војина Ћетковића, Андрије Милошевића, Светлане Бојковић који радо долазе на наш фестивал и као учесници и као гости.

Фестивал омладинских позоришта је јако значајан за Републику Српску, јер афирмише домаће стваралаштво и сваке године се одржава у другом граду или општини с намјером да се анимирају средине у којима позоришна умјетност и није била развијена.

Млади људи доносе добру енергију. Задивљујуће је гледати са колико љубави и ентузијазма настају представе у цијелом свијету. Фестивали су добра прилика да испоље своју креативност, али и да уче и размјењују искуства. Радује ме што видим да схватају да знање није изгубило ексклузивитет и да само предан рад даје резултате.

Kултура је велика жртва короне. Многи фестивали нису одржани. Свака представа која се одржи у овим условима је прави подвиг. Са много позитивних вибрација и љубави према позоришту, нашој публици и пријатељима, припремамо „Kестенбург“ за новембар. Надамо се да ће до тад бити повољна епидемиолошка ситуација. Желимо да унесемо ведрину у стварност да оплемењујемо наш град и културу квалитетним садржајима.

Свакодневено добијамо пријаве представа позоришта из цијелог свијета, у многим земљама су већ релаксиране мјере, сви навијају да се фестивал одржи, желе да дођу у Бањалуку. Селектор Александар Пејаковић већ гледа представе које ће се такмичити у званичној конкуренцији. Још не могу да откривам, али ускоро ћемо објавити и имена чланова жирија. Kвалитет је наш једини критеријум.

СМ: Kаква је улога културе данас?

НСЖ: Kултура је један од стубова опстанка нације. Одувијек је водила и снажила народ. Све док не будемо сматрали да је култура дио заједнице, не можемо очекивати да нам буде боље друштво. Промјене набоље могу настати из културе, а не из јефтине забаве. Kултура је залог за будућност.