Смрт српских војника у Великом парку

Извор: СРНА

У Великом парку у центру Сарајева 22. априла 1992. године, наочиглед бројних пролазника, стријељано је осам припадника бивше ЈНА и четири српска цивила.

На тај дан у сарајевском Великом парку, усред града, педесетак метара од зграде Предсједништва БиХ и у непосредној близини Дома полиције злочиначки су убијени заробљени резервисти ЈНА Миливоје Лаловић, Ђорђе Бјелица, Зоран Марковић, Драгомир Ђерић, Стеван Ђокановић, Влајко Голубовић, Недељко Вујичић и Миладин Вукмановић.

Из Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево истичу да је тај догађај, познатији као предмет “Велики парк”, један у низу од многобројних трагичних страдања Срба у Сарајеву, али и повод да се тај дан означи и обиљежава као Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије.

– Иако је 10. јануара 2012. године Тужилаштво БиХ интензивирало истрагу у предмету `Велики парк`, тај процес је `пао у воду`, а епилог је тек проналажење посмртних остатака само једног резервисте бивше ЈНА Недељка Вујичића и само једне кости његовог колеге Зорана Марковића – изјавила је Срни предсједник Организације Милка Кокот.

Иако су позната имена извршилаца и наредбодаваца овог злочина, организатори и злочинци до данас нису приведени правди. Као одговорни најчешће се помињу припадници јединице “Шеве”, затим командант специјалне полиције Драган Викић, те Нусрет Шишић Дедо, Бакир Алиспахић, Неџад Херенда…

Према доступним информацијама и извјештајима о том догађају, резервисти ЈНА кренули су 22. априла 1992. године транспортером из касарне “Слободан Принцип Сељо” у Лукавици према Илиџи са задатком да успоставе тампон зону између страна у сукобу, који је избио приликом напада припадника муслиманске Територијалне одбране /ТО/ и полиције на општину Илиџа.

У то вријеме ЈНА је била регуларна војна сила у БиХ чији је задатак био да успостави тампон зону између три зараћене стране и да спречава крвопролиће. На путу према тампон зони, транспортер се покварио у Аеродромској улици на Добрињи, а када су војници изашли из њега са намјером да се јаве у команду заробили су их припадници ТО и МУП-а тадашње тзв. РБиХ.

Заробљене војнике преузели су војни полицајци под командом Давора Матића званог Жмиро и Керима Лучаревића и одвели их у полицијску станицу гдје су их тукли, а потом одвели у Велики парк и стријељали. Тек када су почели преговори српске и муслиманске стране на аеродрому Бутмир и на инсистирање представника кризних штабова Пала, Илиџе и Вогошће, 12. маја 1992. године на Пале је стигао допис у којем тадашњи начелник штаба ТО Хасан Ефендић и министар одбране тзв. РБиХ Јерко Доко својим потписима тврде да су “заробљени војници живи и пуштени на слободу и да су се вратили кућама”.

Центар јавне безбједности Источно Сарајево у мају 2005. године поднио је пријаву против 13 лица због постојања основа сумње да су одговорна за ово кривично дјело.

Српска полиција за случај “Велики парк” терети бившег министра одбране РБиХ Јерка Доку, команданта ТО РБиХ Хасана Ефендића, команданта Специјалне јединице МУП-а БиХ Драгана Викића, команданта Војне полиције Армије БиХ Керима Лучаревића, начелника Станице јавне безбједности Нови Град Малика Кривића и једног од команданата Специјалне јединице Армије БиХ под командом Јусуфа – Јуке Празине, покојног Давора Матића Жмиру.

О овом случају вођено је више истрага, међу којима су оне Кантоналног тужилаштва Сарајево и Хашког суда. У Хагу је саслушано више свједока, а један од најважнијих био је бивши припадник АИД-а Един Гараплија који је, наводно, тврдио да је војнике ЈНА ликвидирао Неџад Херенда, припадник јединице “Шеве”.