Сјећамо се 121 дјетета које је страдало у Српском Сарајеву

Аутор: ФИЛТЕР/М.К.

Наташа Учур и Милица Лаловић, дјевојчице убијене снајперским хицима, синоним су за страдање 121 дјетета на подручју тадашњег Српског Сарајева. Наташа и Милица убијене су за вријеме примирја 11. марта 1995. године у сарајевском насељу Грбавица, које је тада било под српском контролом.

Дан њиховог убиства обиљежава се као Дан сјећања на сву страдалу дјецу Српског Сарајева.

Најмлађе страдало дијете је Милун Тешановић који је имао само 18 мјесеци. О њему не могу говорити родитељи, браћа, сестре. О страшној судбини породице данас говори Рада Цвијетић, рођена Тешановић.

„Десеторо из породице Тешановић, од тога троје дјеце. Милун који је имао 18 мјесеци, Драгомир који је имао 10 година и Данијела 12. И шта да вам кажем?“

Полагањем вијенаца и поменом код споменика страдалој дјеци, обиљежен је 11.март – Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева. Споменик је изграђен у дворишту ОШ „Свети Сава“, прије три године. 

„Тежак је ово дан. Март је мјесец у коме се сарајевски Срби сјећају свога погрома, егзодуса. И колико год да смо уједињени око овог дана, толико је он и тежак. Kао просвјетни радници морамо чувати културу сјећања на невино страдале жртве”, рекла је Данијела Мрда, директор ОШ „Свети Сава“ Источно Ново Сарајево.

Љубиша Ћосић, градоначелник Источног Сарајева, рекао је да 121 дијете које је настрадало под дејством граната, снајперских хитаца, размјене ватре, говори о томе да је на овом подручју српски народ итекако страдао.

“Четири хиљаде погинулих српских цивила и војника у одбрани територије Српског Сарајева која је вијековима била доминантно насељена Србима, намеће обавезу да чувамо сјећање”, поручио је Ћосић.

По попису који је радио Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Сарајевско-романијска регија је по броју погинулих цивила и војника, највише страдала.

Милорад Kојић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, поручио је да не смијемо да дозволимо да нас заборав однесе у другом правцу – да не знамо за шта су се наши очеви и дједови борили или зашто су ова невина дјеца страдала.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да 121 невини живот представља огромну тугу и изразио жаљење што многе људе који су пуцали на дјецу није стигла правда. Он је цитирао ријечи блаженопочившег патријарха српског Павла да “када страда дијете онда страда цијело човјечанство”.

На споменику страдалој дјеци уклесани су стихови пјесме “Сумрак” Горана Врачара.

СУМРАK

Не ударајте громови у наша лепа дворишта
Јер већ је коров процвао ту где су расли јаблани
И срушени су домови и спаљена су огњишта
И нико није остао ни да нас мртве сахрани

У сумрак све је застало ни ветрови се не мичу
Зло ножем крвљу шкропљеним причу о смрти говори
На одру дете заспало и неке жене наричу
Над крилом мајке склопљеним да мртво чедо одмори

У име бога нечијег опет су дошле убице
И мрак је прсте уплео да зло и тугу подели
Сад нема смеха дечијег и празне су нам улице
Јер бог је себи узео све што смо икад волели

Немојте зато громови у наша пуста дворишта
Ту где је коров процвао и где су расли јаблани
Јер срушени су домови и спаљена су огњишта
И нико није остао бар да нас људски сахрани