Џиу џицу клуб “Славија”: Највећи успјех су срећна и задовољна дјеца

Аутор: ФИЛТЕР/М.К.

Џиу џицу клуб “Славија” Источно Сарајево основан је 2008. године и тренутно броји више од 80 чланова који су освајачи републичких, балканских и европских медаља.
Годинама уназад клуб је од стране ЈЈС РС проглашаван за најбољи по броју освојених медаља, а чланови клуба за најбоље мушке и женске појединце у држави.
Од стране општине Источно Ново Сарајево 2018. године клуб је проглашен за најуспјешнији спортски колектив са 169 медаља.

Највећи успјех клуба нису медаље и признања, већ срећна и задовољна дјеца. Истиче ово у разговору за “Филтер” Данијел Блажић, спортски директор и главни тренер џиу џицу клуба “Славија”.

“С обзиром на цијелу ситуацију са корона вирусом, 2020. година је била прави изазов за спортисте, поготово за очување мотивације и фокуса. Успјели смо да узмемо учешће на два такмичења, у фебруару у Херцег Новом и марту у Марибору, након чега је услиједила огромна пауза са колективним тренинзима. Можда и највећи резултат у протеклој години је тај да смо остали живи, здрави и на окупу, мотивисани и фокусирани на надолазећа такмичења” каже Блажић.

“Славија” два пута годишње врши упис нових чланова, у фебруару и септембру. Упис је отворен а члан може постати свака здрава особа, доње старосне доби 6 година.

“Тренинзи се одржавају у три групе – почетничка, средња и старија група, три пута седмично. У току уписног периода пружамо могућност свима да пробају ову јапанску борилачку вјештину и поклањамо гратис чланарину мјесец дана, уз бесплатан упис.
Нудимо добре услове за рад, стручан кадар и добру атмосферу и организацију, по чему смо препознатљиви у нашој локалној заједници”, поручује Блажић.

Џиу џицу клуб “Славија’ Источно Сарајево је заправо једна велика породица. Спортски директор и главни тренер клуба прича нам да родитељи имају пуно повјерење у клуб, па често упишу двоје или више дјеце

“Тренутно имамо 17 породица са двоје дјеце која тренирају. То су Бојанићи, Ждрале, Готовци, Марићи, Тадићи, Петровићи, Kрајишници, Иконићи, Сикиме, Бабаљи, Икановићи, Панџићи, Арнаутовићи, Kовачевићке, Лужајићи, Маунаге… Некада су у клубу тренирали и Матићи, Блажићи, Јефтовићи, Гојмерци, Бујаци, Kвргићи, Kењићи, Дамјановићке, Главаши, Миличевићи, Црногорци, Бобићи, Папази и још много других породица”, каже Блажић.

Поручује да су поносни на чињеницу да су дио одрастања великог броја дјеце, да имају прилику да их васпитавају, усмјеравају, мотивишу и извлаче најбоље из сваког појединца.