Srna Jelena ljubimac porodice Trifković
Izvor: RTRS
Događa se da odgojeno lane, koje odraste okruženo pažnjom čovjeka, želi ostati uz odgojitelja i neće da se vrati u prirodu. Iako stručnjaci tvrde da je spoj čovjeka i prirodne divljine nemoguć, u praksi ima primjera kako je sve moguće. Jedan od njih je i porodica Trifković i njihova Jelena.
Sve je počelo prošle godine kada je malo lane pronađeno u blizini sela Donja Lijeska kod Višegrada, a od tada je, na neki način, član porodice Gorana i Mladene Trifković.
Mladena kaže da je komšija pronašao lane i donio njoj, kako bi ga othranila uz pomoć kravljeg mlijeka, što je i učinila te sada ima “ljubimca” – srnu Jelenu.
Njen suprug Goran dodaje da se srna sada, nakon što je rasla uz njihovu pažnju i ljubav, svaki put vrati “kući” iz šume.
– Pretežno dođe svaki drugi dan i to ujutru i bude sa suprugom u kući. Dobije svoje sledovanje – malo hrane i kocku šećera. Poslije bude napolju, ode i dođe naveče – priča Trifković.
Kao lane spavala je u kući, a nakon dva mjeseca pod budnim okom Mladene, Jelena je počela da se kreće napolju.
– Namjera mi je bila da je vratim u prirodu, ali eto, ona se vraća meni. Kad nema snijega dođe svaki treći dan, ali sada po zimi, dođe svaki dan i dobije svoje žito. Voli i kore od jabuka i krompira. Kocka šećera joj je omiljena poslastica, ali to izbjegavamo da joj dajemo. Ipak, mislim da najviše dođe da se pomazimo – priča Mladena.
Jelena porodici Trifković čini život ispunjenijim i ljepšimi, njihov je stalni gost.
– Ne da nikome da joj priđe, ona se ne plaši ljudi na određenoj distanci, ali ako krene neko da je dodiruje onda traži mene, da je u mojoj blizini i gleda tada na vrata da što prije izađe – kaže Mladena.
Trifkovići se nadaju da ih ova životinja neće napustiti, ali ako se Jelena pridruži drugim srnama, Goran i Mladena će je pustiti u divljinu u njeno prirodno stanište.
– Već su je svi upoznali, kreće se i ne boji auta, ali se ipak skloni. Ne boji se pitomih životinja – ovce, krave… Dok je pila mlijeko, obavezno je dolazila ujutro i naveče a sada dođe kada se poželimo – završava priču Mladena.