Сабор СПЦ вјероватно у крипти Храма Светог Саве, 30 кандидата за патријарха

Извор: Глас Српске

Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве (СПЦ) на коме ће бити изабран нови патријарх почеће 18. фебруара и трајаће све док не буде изабран патријарх, а вјероватно ће бити одржан у крипти Храма светог Саве, рекао је за Танјуг митриополит дабробосански и чувар патријаршијског трона СПЦ Хризостом.

Он међутим, напомиње да ће коначна одлука о томе гдје ће Сабор бити одржан бити донијета 10. фебруара.

– На седници Синода смо расправљали о томе, пошто су епидемиолошки услови другачији него иначе – појашњава митриополит Хризостом и додаје да су могуће три локације за одржавање сабора – два мјеста у патријаршији где је до сада одржаван Сабор или у крипти што би било први пут до сада.

Митрополит вјерује да ће нови патријарх бити изабран истог дана, а како објашњава, избор долази послије три месеца од упокојења патријарха Иринеја, како је и по уставу Цркве предвиђено.

Одржавање Сабора би се могло довести у питање, према речима Хризостома, једино у случају погоршане здравствене ситуације што би спријечило већи број архијереја да дођу.

Подсјећа да је до 1968. тадашњи Сабор на челу са патријархом Германом донио једну измену у Уставу да патријарха бирају само епархијски архијереји и активни викарни епископи.

Када је ријеч о процедури избора патријарха, каже да прво архијереји бирају између себе три кандидата, а онда се изабрана имена стављају на клир или у Јеванђеље, а једну од три коверте са именом изабраног патријарха бира монах из неког манастира за кога влада мишљење да је велики духовник, а чије име ће бити познато 10. фебруара.

До сада су су то били монах Антоније из манастира Троноша и отац Гаврило из манастира Лепавина када су бирани патријарха Павле и патријарх Иринеј.

– Црква је то учинила да би се заштитила од евентуалних утицаја страних фактора и других нецрквених фактора тадашњег режима у избору патријарха Српске православне цркве – објашњава митрополит Хризостом и наглашава да је улога патријарха у српском друштву велика јер је српски патријарх симбол јединства српске цркве која се зато и yове аутокефална.

– То има етничку димензију и сви Срби свијета припадају српском патријарху, Српски патријарх је и сомбол јединства српске цркве зато се и зове аутокефална црква – каже митрополит.

Подсјетио је да се патријарх устоличава у Саборној цркви у Београду други или трећи дан по избору, а то је, како каже, функционално устоличење, када и преузима све надлежности патријарха и предсједника Синода и Сабора.

На питање хоће ли нови патријарх бити устоличен и у Пећкој патријаршији као је то било уобичајно, митрополит каже да хоће.

– Устоличење ће услиједити и у Пећкој патријаршији, а Синод ће одлучити када – можда у септембру, октобру… – објашњава он.

Упитан да прокоментарише спекулације да постоји “лобирање” међу владикама за избор патријарха, каже, да је чуо за то.

– То су спекулације, али сигурно је да архереји разговарају о избору новог патријарха.Не бих рекао да су то кланови. И треба да постоји дискусија о томе ко би требало да буде патријарх. У нашој цркви није традиција да било ко истиче кандидаруру, то не постоји. Архијереји ће кроз своје разговоре, промишљања, просуђивања дати своје приједлоге – наводи митрополит Хризостом.

Као занимљивост истиче да је патријарх Павле послије деветог гласања ушао као трећи кандидат у ужи избор тројице.

– Ми искажемо своју вољу, а Бог ће рећи ко ће бити – наводи он.

У избор за патријарха могу ући 30 архијереја наше цркве који имају најмање пет година епархијске службе, појашњава он и додаје да право да гласа има њих 39, јер девет нема услове за избор.

На питање да ли се себе види као кандидата за патријарха, каже да то оставља сабору и суду божијем.

– Ја сам тренутно вршилац дужности мјестобљуститеља патријарашког трона док се патријарх не изабере – закључио је митрополит Хризостим.