Анђела Аћимовић: Нови живот старим књигама
Извор: Филтер/И.П.В
Након што смо у Матичној библиотеци Источно Сарајево сазнали да постоји могућност рестаурације старих књига које се овдје налазе, занимало нас је да сазнамо нешто више о том процесу. Рестаурацију књига за библиотеку ради Анђела Аћимовић, једна од тридесетак рестауратора у цијелој држави.
Како сама наводи, интердисциплинарни студиј рестаурације и конзервације у Сарајеву, који је обухватао студирање на три факултета – Природноматематичком, Архитектонском и Академији умјетности.
Филтер: Ти си сада на мастер студијима. Која је област коју си изабрала за своје поље интересовања?
Анђела: Рестаурација обухвата више материјала, тако да сам на мастер студијама одабрала материјал којим се намјеравам бавити, односно рестаурирати. Имамо смјер рестаурације папира (картон, пергамент, свила), затим смјер за рестаурацију преносвих слика на штафелају и дрвету, смјер за рестаурацију скулптура и мозаика, као и смјер конзервације архелошког насљеђа и смјер конзервације текстила. Ја сам се прво била опредијелила за рестаруарцију штафелајне слике, јер сам била у посјети лабораторији за рестаурацију и конзервацију у Фиренци „Opificio delle Pietre Dure“ . Тамо сам била два пута по мјесец дана, похађала сам курсеве, те са њиховим студентима рестаурирала слике непознатих аутора из 16. или 17. вијека. Међутим, овдје смо имали проблем наставног кадра. Тако да сам одабрала папир. Јер, код нас је и тржиште више усмјерено на папир, него на сликарство. Такође, институције које су задужене за то нису заинтересоване за прављење посебног простора за рестаурацију слика, за набављање материјала и хемикалија које су заиста прескупе. Такође, папиром је лакше баратати, односно он је мобилан, ако требам извршити анализу или рестаурацију књиге негдје друго, пуно ми је лакше изнијети књигу него слику.
Филтер: Има ли посла за рестауратора код нас?
Анђела: Завршила сам приправнички стаж у ”Националној и универзитетској библиотеци БиХ” у Сарајеву. Тренутно сам ту и запослена на уговор о дјелу, иако је и у тој, као и у многим другим установама које се баве културом, потреба за сталним кадром који ће се бавити рестаурацијом заиста велика, али као и обично, за то се средства не издвајају. Такође, радим и приватно, на примјер управо са Матичном библиотеком Источно Сарајево радим на неким пројектима рестаурације старих и ријетких књига.
Филтер: Опиши нам процес рестаурације једне књиге. Да ли је компликован и скуп?
Анђела: Прво треба направити разлику између конзервације и рестаурације. Конзервација је, као што јој и само име каже, очување, односно спрјечавање даљег пропадања, док рестаурацијом враћамо пријашњи изглед нечему што је изгубило своју цјеловитост. У процесу рестаурације прво и најбитније јесте документација, прије свега фотодокументација, па потом описи и историја тог документа. Након тога се раде хемијске анализе. Што се тиче конкретно папира, треба имати на уму да је он биоматеријал, он сам од себе пропада временом, чак и да се налази у савршеним условима и окружењу, он има свој животни вијек. Код папира се мјери Пх и киселост на почетку анализе и што је киселији папир, он брже пропада и то је јако битно неутралисати, бар на одређени временски период, да не би даље пропадао. Такође, под микорскопом се гледа и врста папира, те се тим анализама сужавају врсте хемикалија којима ће папир бити третиран током чишћења. Након анализе, ради се суво чишћење, да би се скинуле површинске нечистоће и прашина. То се ради четкама, различитим врстама гумица, понекад и скалпелом, али је јако битно да се не продире превише у срж папира. Када постоје неке мрље и масноће на пипиру, потребно је приступити мокром чишћењу. Опет, прилоком анализе је потребно утврдити каква је врста туша, тинте, принта на папиру и да ли се разлијева под водом или под алкохолом, да ли је можда скроз фиксирано и слично. Чишћење се ради на вакуум столу који је рупасте површине који прави вакуум када се чисти. На примјер, када ставим на њега папир који је мокар, и чистим, третирам једну површину неком врстом хемикалија, тај сто усисава сву текућину и ја помоћу њега контролишем који дијелови папира добијају ту хемикалију. Све интервенције при рестаурацији треба свести на минимум, јер постоји јако велика вјероватноћа да ће се тај документ опет у будућности требати рестаурирати, и то је један од етичких принципа конзервације и рестаурације – минимална интервенција. Материјали за рестаурацију се стално мијењају, напредују, и увијек треба имати на уму и реверзибилност материјала, односно могућност поправке већ урађене рестаурације.
Филтер: Пошто Матична библиотека нема своју лабораторију за конзервацију и рестаурацију, можеш ли нам рећи шта се са књигом дешава кад је изнезеш из библиотеке, како изгледа процес?
Анђела: Књиге носим обично код себе кући гдје имам импровизовану лабораторију, која није опремљена за детаљне анализе, нажалост. Ипак, књиге у Матичној боблиотеци нису пуно старе, тако да је за ту врсту рестаурације сасвим довољно. Тако да поред фотодокументације, ту радим и анализу киселости папира, и обзиром да се ради о искључиво штампаним књигама, немам никакве бојазни да би их могла оштетити неким текућинама. Послије тога гледам стање хрбата. Ако је он рашивен или на било који начин оштећен, скидам корице и потом гледам стање хрбата на књизи, да ли је рашивен, да ли су све лаге унутра чврсте. Ако нису, рашивам у потпуности све и онда чистим, јер тек кад се књига скроз отвори и рашије, види се сва прљавштина која се ту накупила током година. Послије чишћења четкицама и гумицама, приступам рестаурацији папира. Обзиром да су у Матичној библиотеци углавном штампане књиге, то радим филмопластом. То је врста папира која с једне стране има љепило које се активира топлотом, ја га изрежем у облику дијела који недостаје, затим пређем рестаураторском пеглицом да би се љепило активирало и залијепило за папир. Оно што би било идеално за рестаурацију јесте да постоји нека копија књиге или неко касније издање, да би се могло утврдити који дио текста недостаје, али на жалост то често није случај, тако да те рестауриране дијелове оставим празне. Рестаурацијом је потребно направити цјеловитост листања и спријечити даље оштећење папира. Послије надограђивања папира, прелази се на ушивање. Обично ушивам свиленим концем који се провлачи кроз восак. Потом, правим нове корице, јер корица штити књигу и она мора бити чврста. Корицу правим на исти начин како је била направљена и претходна, и вратим оригиналну насловну страну на нову корицу.
Филтер: Најстарија књига са којом си се сусрела?
Анђела: Обзиром да сам тренутно у процесу израде мастер рада, изабрала сам ”Пољичку републику” и ти документи датирају од средине 16. вијека. Занимњиво је да је у јако добром стању, јер су се прије папири правили пуно квалитетније и чвршће, и у пуно горем стању су нека новија штампана дјела, управо због неквалитетног папира и материјала од којих су прављена.
Филтер: Неколико пута у току разговора си напоменула да овдје не постоје институције ни заинтересованост за очувањем културно-историјског насљеђа. Да ли то значи да ћеш, попут многих других, младих стручњака, у иностранству градити своју каријеру?
Анђела: Ја бих вољела остати. Овдје има заиста вриједних ствари које вриједи и чувати и рестаурирати, али нажалост нема слуха за тако нешто у одговорним институцијама. Морамо се борити, ми млади посебно, и то и намјеравам, јер је ово земља великог културно-историјског богатства и заиста би било штета да се остави да пропада.
