Да ли грађани Српске могу поступити исто као жртве НАТО бомбардовања у Србији: Тужба могућа, али не и исплата одштете

Извор: Глас Српске

Обољели од канцера или породице жртава НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом имају основ за приватне тужбе у којима би захтијевали накнаду штете, на сличан начин како ће то бити урађено у Србији, међутим, проблем је што нема гаранције да би таква одштета била плаћена, нити је познато ко би је уопште платио.

Адвокат из Ниша Срђан Алексић са италијанским колегом Анђелом Фијореом Тартаљом, који је у истим предметима пред италијанским судовима успио да добије 181 правоснажну пресуду у корист својих клијената, ускоро ће поднијети пет тужби против НАТО савеза пред судовима у Србији.

Посљедице бомбардовања Сјеверноатлантског савеза бомбама са осиромашеним уранијумом примјетне су и на територији Српске, коју је овај савез бомбардовао 1995. године, четири године прије него тадашњу Савезну Републику Југославију. Четврт вијека од агресије и даље се јављају лица са канцерогеним обољењима.

Ставови правника и стручњака о овом питању су опречни. Док једни кажу да грађани Српске могу да се упусте у поступак као и грађани Србије, други, ипак, имају резерву према коначном исходу и посљедицама по странку у поступку.

Адвокат Срђан Алексић у изјави за “Глас Српске” каже да грађани РС који су обољели од посљедица НАТО бомбардовања имају основ за тужбе и да је вољан да помогне свима који се одлуче да поднесу тужбени захтјев пред судовима у БиХ против НАТО-а.

– Ми ћемо уз помоћ италијанске судске праксе показати постојање узрочно-последичне везе између тровања осиромашеним уранијумом и оболевања од рака српских војника и полицајаца. По истом принципу могу да поступе и грађани Српске, јер су такве бомбе кориштене први пут управо на територији данашње БиХ – рекао је Алексић.

На питање на који начин би грађани РС наплатили одштету у случају да суд прихвати њихове тврдње, Алексић каже да би тужена страна била НАТО и да би он био дужан да плати штету јер је БиХ, као и Србија, потписница Партнерства за мир.

– НАТО савез је у тим уговорима наступао као правно лице које има свој буџет. Овде је повређено право на живот, које је изнад сваког закона, и они би били дужни да ту штету надокнаде. Исти је случај и са БиХ – рекао је Алексић за наш лист.

Дугогодишњи адвокат Миодраг Стојановић истиче за “Глас Српске” да основ апсолутно постоји, али да би било ризично упустити се у такве поступке, јер нема гаранције да би НАТО ту штету платио, а трошкови поступка били би огромни за лица која се у њега упусте.

– Ја сам имао таквих молби, али нисам могао да их прихватим, јер мислим да новац не бисмо добили никада. Трошкови вјештачења и таксе су огромни, те породице немају та средства. Ја вјерујем да бисмо врло лако доказали узрочно-посљедичну везу између бомбардовања и оболијевања, али ко ће од НАТО-а тражити те паре? А када је ријеч о БиХ, ту долазимо до питања њеног уређења и државно-правног статуса унутар БиХ, што отвара Пандорину кутију – истиче Стојановић.

Он додаје да би требало видјети како ће тећи поступак у Србији, а онда планирати слично дјеловање и у Српској.

– Ја желим сву срећу колегама из Србије. А што се тиче Српске, ја сам лично спреман да заступам све оне који желе да се упусте у овакав поступак. Тренутно то не могу да учиним и не желим да глумим Доманићевог вођу – истакао је Стојановић.

Посљедице

Директор Центра за истраживање рата и ратних злочина Милорад Којић рекао је за “Глас Српске” да је Центар објавио публикацију о посљедицама НАТО бомбардовања у којој су детаљно приказани сви подаци.

– Посљедице су несумњиво огромне и постоји апсолутни основ за тужбу. Међутим, Центар не може да буде странка у поступку и подношење тужби је питање личне воље и жеље појединца. У сваком случају, ако се неко одлучи, Центар стоји на располагању да пружи сваку подршку – рекао је Којић.