Средњошколци о Наталијиној рамонди

Аутор: ФИЛТЕР

Секције “Туристички потрошач” и “Предузетништво” Средње школе “28.јуни” позивају вас на представљање туристичке инсталације “Наталијина рамонда”. Представљање ће се одржати у сали Културног центра Источно Ново Сарајево у понедељак 11. новембра у 15 часова.

У жељезничком вагону у Компијењу, код Париза, 11. новембра 1918. Њемачка је капитулирала и потписала примирје са силама Антанте. На Западу се од 1919. овај датум обиљежава као “Дан сјећања”, а Србија га од 2012. године слави као државни празник “Дан примирја” . Обиљежава се ношењем Наталијине рамонде на реверу која је цвијет који симболише 1 247 435 Срба који су уткани у мир. “Минут тишине за сваку српску жртву трајао би непрекидно 866 дана”.

У питању је ендемска биљка централног Балкана коју су 1884. открили Јосиф Панчић и доктор Сава Петровић, дворски љекар Милана Обреновића, и дали јој име по краљици Наталији. Овај цвијет насељава претежно кречњачке стијене, сјеверно експониране, клисуре и планине Македоније, Грчке и Србије, високе између 350 и 2150 метара надморске висине. Висока је око 10 цм, и може имати до 5 цвјетова. Kруница јој је љубичасте боје, а као плод има чахуру са великим бројем ситних сјемена.

У стању је да преживи невјероватно стресне и екстремно тешке услове живота, што је чини прикладним симболом великог страдања српског народа у Првом свјетском рату. Други део амблема чини трака са мотивима Албанске споменице. Оно што Наталијину рамонду чини посебном, осим њене велике љепоте, је и то што посједује способност да и из потпуно осушеног стања поново оживи, уколико се залије, што је карактеристика изузетно малог броја цвјетница у свијету. У Европи, само још двије биљке успјевају да се из стања анабиозе врате у живот. Kао контраст њежној спољашности, стоји изузетна снага и издржљивост.