BiH plaća milionske kazne za nepovučene kredite

Izvor: Politika

Bosna i Hercegovina više od dvije decenije redovno plaća enormno visoke kamate na kredite koje su joj za realizaciju različitih projekata odobrile međunarodne finansijske institucije i komercijalne banke, a koje ona nije na vrijeme „povukla”. Ta nemarnost i neodgovornost, svojstvena svim dosadašnjim vlastima u BiH, koštala je domaće poreske obveznike famoznih oko 30 miliona evra, koliko je isplaćeno kreditorima u periodu od 1998. godine do danas. Po osnovu takozvanih penala, samo u prvih devet mjeseci ove godine isplaćeno je više od tri miliona i 250.000 evra.

Sagovornici kažu da situacija s odobrenim inostranim kreditima čiju „ležarinu” plaćaju građani i od kojih je, da su povučeni na vrijeme i potrošeni na planirane projekte, koristi moglo imati na stotine od ukupno oko pola miliona nezaposlenih u BiH, predstavljaju samo jedan od primjera koji „potvrđuje koliko je BiH neuređena država” u kojoj se ne zna šta ko radi i u kojoj niko ni za šta ne odgovara. Dokaz za to je, kažu oni, i činjenica da u proteklih više od 20 godina nikada nije zvanično pokrenuta odgovornost onih koji su dogovarali i potpisivali ugovore sa kreditorima, poput Svjetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija.

Zlatko Hurtić, ekonomski stručnjak i jedan od spoljnih saradnika u Vladi Federacije BiH, koja je na ime kamata za nepovučene kredite već isplatila oko 20 miliona evra, navodi vrlo konkretne razloge zbog kojih se BiH našla u poziciji da stranim kreditorima mora da isplaćuje kamatu za novac koji nije ni uzela.

„Tokom pregovora olako su prihvatani uslovi koji se nisu mogli na vreme ispuniti. Druga stvar je to da se ulazilo u pregovore bez prethodno pripremljenih kvalitetnih projekata (infrastrukturnih uglavnom), tako da se, u trenutku odobravanja kredita, nije moglo krenuti sa njihovom realizacijom. Trenutnoj situaciji svakako je kumovao i nerad institucija koje su bile zadužene da implementiraju odobrene kredite, počev od ministarstava, određenih agencija i direkcija, pa do javnih preduzeća”, kaže Hurtić, koji u ovoj kompletnoj priči prepoznaje i tragove političkog uticaja i političkih problema.

Član Udruženja ekonomista Republike Srpske Miloš Todorović takođe smatra da su predstavnici BiH olako potpisivali ugovore pod uslovima koje im je kreditor ponudio, iako su bili svjesni da nemaju pripremljene projekte i da sredstva neće moći da povuku.

„U ekonomiji važi pravilo da onaj ko pravi ugovor, taj vlada situacijom. Međutim, u ovom konkretnom slučaju nije bilo tako jer su predstavnici BiH potpisali nešto na što ne mogu da utiču. Možda nisu ni  bili svjesni šta potpisuju i na što će to izaći”, rekao je Todorović.

I dok na jednoj strani stoje krediti na koje kamatu otplaćuju građani, političari u BiH se više od godinu dana prepucavaju oko formiranja vlasti, što za posljedicu ima, između ostalog, i to da je u kasama nadležnih institucija „zarobljeno” više od milijardu evra, namijenjenih za realizaciju projekata na području cijele BiH. Ta sredstva su blokirana zbog nefunkcionisanja Parlamenta BiH koji uopšte ne zasjeda, a koji bi trebalo da usvoji propise bez kojih je namjensko trošenje „zarobljene” milijarde evra moguće.