ПРЕДСТАВЉАМО: Александар Костовић, носилац листе ДЕМОС-а за Скупштину општине Источно Ново Сарајево

Извор: demos-rs.com

Александар Костовић рођен је 1979. године у Сарајеву. Звање професора историје стекао је на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

Са непуне 22. године био је најмлађи професор у Гимназији. Говори неколико страних језика и има богато радно искуство у различитим дjелатностима реалног и јавног сектора. Осим у просвјети, радио је за међународне организације, те у хотелијерству, маркетингу, медијима, спорту. Тренутно се налази на позицији директора Радне јединице у Поштама Српске. Члан је Управног одбора ФK Славија. Одборник је у актуелном сазиву Скупштине општине Источно Ново Сарајево и предсједник Општинског одбора Демократског савеза – ДЕМОС Источно Ново Сарајево.

Са Александром, или Профом како га зове већина његових суграђана, разговарали смо о почецима његове каријере, историји и политици.

Са 22 године били сте тада најмлађи професор у Гимназији, како је то изгледало и шта вам је посебно остало у сјећању из тог периода?

Моја породична историја је таква да смо генерацијама просвјетни радници и ја сам буквално проходао у учионици.  Улазак у разред у којем су ученици пар година млађи од мене, није ми представљао никакав баук, јер ми је то било природно окружење, а и данас волим да сретнем своје бивше ученике и да се подсјетимо како је то тада изгледало. Осим у Гимназији, радио сам и у основној школи и имао занимљиву ситуацију да сам имао ученика чијем деди је предавао мој отац, неком од његових родитеља моја сестра и да је он буквално трећа генерација коју ми учимо.

Зар онда није било природно да сте останете у просвјети и наставите породичну традицију?

Ја сам заиста био професионално испуњен радећи тај посао, али можда сам једноставно премлад почео. У тим годинама нисам могао да замислим да проведем радни вијек на једном мјесту до пензије. Напуштању школе пресудило је то што ми се отворила опција да радећи за међународне организације путујем и стичем нова знања и искуства. Kад сам се вратио, накратко сам радио у основној школи, али сам убрзо прешао у приватни сектор и то је значило моје дефинитивно напуштање просвјете. Из тог периода остало је много лијепих успомена и надимак “Профа”.

У приватном сектору сте највише времена провели у хотелијерству?

У приватном сектору сам радио у доста различитих сектора, али ми се хотелијерство највише свидјело и неким чудним сплетом околности сам ту остао много дуже него што сам планирао. Након тога је услиједио рад у маркетингу и маркетиншким агенцијама из чега сам ушао у медије што ми је, уз моју струку, и данас нека врста хобија.

На мјесто директора Радне јединице Соколац у Поштама Српске дошли сте прије четири и по године. Довољно времена да погледате уназад и оцијените како сте задовољни до сада урађеним.

У Поште Српске сам дошао као неко ко није био у том систему, али са већ богатим радним и руководећим искуством. Видио сам то као изазов и могу рећи да су, гледајући финансијске показатеље и колико је тога урађено у том периоду на територији радне јединице којом руководим, резултати изнад очекиваног. У овој години, упркос пандемији, имамо повећан обим посла и константан раст прихода. Радна јединица Соколац покрива територију осам општина, гдје осим шест општина које су у саставу града Источно Сарајеву, припадају и Хан Пијесак и Kалиновик. То је доста разуђена територија са великим процентом тешко приступачних подручја, али могу са поносом да истакнем да су наше поштоноше на свим кућним праговима, како у вријеме ове пандемије, тако и у свим временским неприликама. Оно што мало људи зна је податак да је Јединствено јавно предузеће ПТТ саобраћаја основано управо на Сокоцу, ратне 1992. године. Из тог предузећа су се касније развили Телеком и Поште Српске, а мјесто настанка и сами почеци су везани управо за Соколац.

Да се осврнемо мало и на то да сте, поред тога што сте успјешни у овом сектору, заљубљеник у историју и јако активни у пројектима из те области у вашој локалној заједници, али и шире?

Ја нисам само заљубљеник у историју, то је моја струка и сваки слободан тренутак проведем читајући и истражујући о темама које ме интересују. Посебно сам заинтересован за историју сарајевских Срба између два свјетска рата са посебним акцентом на спортску и културну историју. Аутор сам изложбе поводом 110 година ФK Славија која је изазвала огромно интересовање, па су потомци појединих играча долазили и са других континената како би дали свој допринос у очувању сјећања на најстарији спортски колектив на територији Републике Српске. Већ сам навео, да је поред историје и новинарство моја велика љубав, нашао сам спој то двоје кроз писање текстова о мање познатим темама из наше локалне историје.

Уз то, предсједник сте Општинског одбора Демократског савеза – ДЕМОС Источно Ново Сарајево. Локални избори су на прагу, какве резултате очекујете?

Општински одбор Демократског савеза – ДЕМОС Источно Ново Сарајево састављен је од људи који имају иза себе завидно политичко искуство, али и од оних којима је ово прво сусретање са неком политичком организацијом. Искристалисала се одлична екипа људи који су препознатљиви у томе шта раде и који искрено воле свој град. Екипа људи која политику не гледа као спринт на сто метара већ као дуготрајан процес у којем су приоритет људи и локална заједница у којој живе. Источно Ново Сарајево прије свега, као општина која је центар развоја у овом дијелу Републике Српске и коју из године у годину, све више младих препознаје као мјесто у коме виде своју будућност. Пошто су ово први избори на којима ДЕМОС учествује, незахвално је прогнозирати резултат, али вјерујем да ћемо бити једно од већих изненађења локалних избора.