Бошко Шиљеговић: Оружаним снагама БиХ недостаје опреме, новца и људи

Извор: Глас Српске

Оружане снаге (ОС) БиХ имају своју перспективу, али су потребна системска рјешења којих, нажалост, нема већ годинама што се и види када се сагледа стање у војним редовима.

Истакао је то за “Глас Српске” парламентарни војни повјереник Бошко Шиљеговић који је од почетка ове године обишао десетак локација на којима су распоређени војници и друга професионална војна лица у циљу сагледавања ситуације и припреме новог, редовног годишњег извјештаја о стању у војним редовима.

–  Обавим годишње са сарадницима између 15 до 20 теренских посјета. У већини случајева проблеми су системске природе и вуку се већ годинама. Јединице нису довољно попуњене, а присутан је и одлив кадрова. Једно вријеме то је највише било изражено у категорији војника, али сада видимо то и у категоријама подофицира и официра, а ту је и проблем недостатка материјално-техничких и материјалних средстава у шта сам се увјерио и током приликом посљедњих посјета одређеним касарнама.

Шта недостаје?

ШИЉЕГОВИЋ: Када је ријеч о материјално-техничким средствима, стање је најозбиљније у вези са питањем моторних возила, односно застарјелост, њихово отежано одржавање. Тај исти проблем се преноси и на хеликоптере, с тим што код њих има проблема са сервисирањем, резервним дијеловима и тако даље. Одржавање инжењеријских машина, опрема деминерског батаљона… Све су то дугогодишњи проблеми. Повремено се нешто донира или набави, али није то системско рјешење. Даље, имамо и проблеме инфраструктурне природе и заиста постаје забрињавајуће. То су касарне бивше Југословенске народне армије. Негдје сами себи купују средства за хигијену, за чишћење, касарне прокишњавају. Веома мало се посвећује пажње инфраструктури и одржавању објеката на локацијама. То су све специјализоване јединице, и хеликоптерски и деминерски, који помажу цивилном становништву у тешким ситуацијама у локалним заједницама, а раде то са веома умањен капацитетима јер им недостаје опреме. Када је ријеч о материјалним средствима, има случајева да недостаје појединих прехрамбених производа. Не може се рећи да их нема никако, али има периода када их нема и забрињава што нема уредног континуитета испоруке. Још једна потешкоћа су и ниска примања војника и подофицира. То су системске потешкоће, које, нажалост, пишем неколико година и биће их и у извјештају за 2020. годину.

Колико све то отежава испуњавање задатака, уз то стварајући и лошу слику јер  ресор одбране има у буџету више од 200 милиона КМ?

ШИЉЕГОВИЋ: Они у већини случајева изврше задатак, али у умањеном капацитету. Ако су, на примјер, требали деминирати 100 километара квадратних, због мањка средства и опреме, деминирају мању површину.

Истичете стално недостатак системских рјешења. У којем правцу треба ићи?

ШИЉЕГОВИЋ: Нисам надлежан за величину, структуру и размјештај ОС БиХ. То је искључива надлежност Предсједништва БиХ, али до сада се, као успјешан правац и могућност ОС, показала помоћ цивилном становништву, уз отклањање поменутих потешкоћа, те учешће у мировним мисијама. То су два правца која зацртавају будућност ОС. Да ли то можемо обезбиједити са 10.000 или 5.000 војних лица, не одлучујем о томе, али јасно је да су то два правца у којима имају перспективу и будућност. Ту су професионална војна лица добила и високе оцјене.