Ћосић о захтјеву да се уклони спомен-плоча: Доста ми је демагогије која годинама долази из Сарајева

Извор: Филтер

Представници Општинског вијећа Општине Ново Сарајево, тачније предсједавајући Едисон Павловић и замјеник предсједавајућег Арслан Дучић, недавно су се обратили градоначелнику Источног Сарајева са захтјевом да се уклони спомен-плоча на Врацама која је годинама предмет вандализма.

У захтјеву који потписују Едисон Павловић и Арслан Дучић пише да “спомен-плоча својим садржајем велича идеологије које нису у складу с вриједностима помирења, суживота и цивилизацијског напретка.”

Говоре о плочи коју је Борачка организација Источно Ново Сарајево поставила 2014. године и то у знак сећања на војну смотру коју је на том мјесту у мају 1992. године извршио тадашњи командант Главног штаба Војске Републике Српске Ратко Младић.

Иначе, спомен-плоча је разним сарајевским званичницима толико сметала су већ тражили њено уклањање, након чега би се и поједини њихови суграђани досјетили да је вријеме за нови вандалски чин.

Плоча је неколико пута оштећена, ломљена је и посипана фарбом. Посљедњи случај добио је и судски епилог – Основни суд на Сокоцу у фебруару је донио пресуду којом су Елвис Гурда и Есад Јашаревић проглашени кривим за оштећење спомен-плоче, те морају платити 6.000 КМ, од чега 5.000 КМ Борачкој организацији Источно Ново Сарајево.

У одговору упућеном руководству Општинског вијећа Ново Сарајево, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић поручује да разумије политичку борбу, али да стварно не може више да толерише демагогију која годинама долази из Сарајева, са свих нивоа.

Ћосићев одговор преносимо у цјелости.

“Као неко ко је дуго година у политици, свјестан сам да је у земљи попут БиХ најлакши пут за постизање политичке популарности у бирачком тијелу бављење темама које пробуде највише емоција код људи, што је у нашем случају, нажалост, протекли ратни сукоб, његове жртве и посљедице. Иако то није политички пут који радо бирам, јер много више волим да се бавим конкретним активностима које ће допринијети подизању квалитета живота људи који живе у граду на чијем сам челу, с времена на вријеме се појави нешто што захтијева одговор, попут писма које сте ми раније упутили.

Прије свега, желим да истакнем да сам човјек који је увијек за суживот, узајамно поштовање и изградњу боље будућности за све нас, како сте то навели у писму. Такође, апсолутно сам опредијељен да коначно превазиђемо терете прошлости и градимо темеље за будућност заснованој на међусобном разумијевању, поштовању и универзалним вриједностима. И потпуно сте у праву и сагласан сам са Вама када кажете да је наша заједничка одговорност као јавних службеника да постављамо стандарде који ће нас водити ка бољем друштву.

Међутим, нисам и заиста никада нећу бити сагласан са демагогијом и начином на који Ви то желите, а то је да званична верзија политичког Сарајева о протеклим ратним дешавањима у том граду и цијелој БиХ буде прихваћена као истина, јер она то једноставно није. У БиХ је деведесетих година прошлог вијека био грађански рат, а не било каква агресија. Срби су народ који је вјековима живио у овој земљи и био најзначајнији фактор њеног развоја, што врло једноставно можете видјети на примјеру Сарајева, Деспића, Јефтановића и свих других угледних српских сарајевских породица чији траг политика тог града сада жели да сакрије.

Када бисте заиста били искрени у намјери о којој пишете у писму, онда бисте били тај који би у Сарајеву, граду у којем је 1991. године живјело више од 157.000 Срба, а који су данас готово сведени на статистичку грешку, званично покренули иницијативу да се уклоне све спомен-плоче и табле које вријеђају припаднике мог народа и многе од њих подсјећају на личне голготе које су прошли у том граду само зато што су били Срби и православци.

Да сте искрени, покренули бисте иницијативу да се у Сарајеву обиљеже мјеста на којима су скончали Срби, али и многи припадници других народа и мањина, који нису пристајали на то да буду грађани другог реда у држави креираној на принципима “Исламске декларације” Алије Изетбеговића.

Све сте то могли учинити, па бисте онда можда и имали морални кредибилитет да позовете политичке представнике свих конститутивних народа у БиХ на свим нивоима да учине слично са своје стране, само да сте искрени. Али нисте и намјера Вам није чиста, него се своди на јефтини популизам и демагогију. У томе не желим да учествујем.

Међусобно поштовање, суживот и бољу будућност не можемо градити на нечијој верзији догађаја, а посебно не на инсистирању да сви други ту верзију прихвате за истину, него искључиво на правој истини, до које ћемо сви једном морати доћи. До тада, позивам Вас да се манете популизма и Источног Сарајева, града са којим немате никаквих додирних тачака, за разлику од мене и Сарајева, мог родног града из којег сам протјеран и којем имам право много тога да приговорим. Али сада не желим да се бавим тиме, јер и Вас и нас у наредном периоду чека много изазова које ће бити потребно превазићи ако желимо да допринесемо бољем животу људи који су нас бирали на ове позиције.

С поштовањем,

Љубиша Ћосић
Градоначелник Источног Сарајева