Сиријски гамбит

Пише: Жељко Стојановић

Упита ме пријатељ шта се дешава у Сирији? Одговорих му да бих ја мало сачекао јер се игра „Сиријски гамбит“. Тринаест година у унутрашњем рату, изазавном споља, Башар ел Асад и његова влада су опстали. Уз помоћ Руске Федерације и шитских милиција склоних Ирану. У једном моменту 2020. године када Сиријска арапска армија дави исламску државу, потискује, побјеђује исламистичке, терористичке фракције, скоро ослобађа Сирију, осим сјевероистока гдје су Курди и Американци, дијелова сјевера гдје је упала турска војска, склапа се примирје. У танкој траци Сирије уз турску границу, уз наклоност Турске, прећутну сагласност Русије, налазе уточиште терористи из Џебхат ал Нусре, касније Хајат Тахрир ал Шама, конгломерата Сиријске националне армије. Идлиб им је средиште. Од тада до 27.11.2024. године Сирија је запретена не и угашена. Прије и мало послије 27.11.2024. године Иран, Сирија и Турска су у контакту уз посредовање Саудијске Арабије и Арапсеа лиге. Руски ратни бродови 23.11.2024.  испловљавају из сиријске луке Тартус на отворено море, у авио – бази Хмејмим код Латакије Руси подижу борбену готовост на највећи ниво. У истом дану када наступа примирје између Израела и Хезболаха Хајат Тахрир ал Шам на челу са главосјечом Мохамедом ал Ј(Џ)оланијем из Идлиба напада Алеп и осваја га. Нема отпора. У наредних 10 дана Ј(Џ)олани је у Дамаску и даје интервју, гле чуда, CNN – у. Позива „сву браћу хришћане, муслимане суните, шите, алавите, друзе на суживот у Сирији“. Неко би помислио да је ово неко завитлавање. Било би добро да јесте. Промарширајући кроз Хаму, Хомс у Дамаску се Хајат Тахрир ал Шам сусреће са Националним отпором чији су припадници дошли са југа, из Даре. Активирају се Курди у Деир Ез Зору на истоку Сирије. Сиријска арапска армија тамо нестаје, распада се, прелази у Ирак или лута пустињом. На сјеверу и сјевероистоку Курди уз Американце прихватају борбу са исламистима које подржава Турска…

Гдје нестадоше елитне јединице Сиријске арапске армије што су биле страх и трепет за исламисте па и регуларну турску војску? Гдје је била и гдје је сада елитна 25. дивизија специјалних снага, легендарне „Тигрове снаге“ под командом генерала Сухеила ел Хасана? Куд се дјену престижна и моћна 4. оклопна дивизија којом је командовао Башаров брат Махер? Да не спомињемо остале јаке и бројне сиријске војне јединице али само у ове двије било је 30 000 – 40 000 одлично обучених, прекаљених бораца са таквом опремом, оруђем и оружјем да су из Алепа у једном правцу саме могле избити на турску границу. Ништа. Мук. Башар је у априлу 2024. године пензионисао генерала Сухеила ел Хасана. Махер ел Асад наводно је убијен у септембру 2023. године. И шта? Шта би са њиховим елитним јединицама? Тишина. 

Министарство иностраних послова Руске Федерације саопштило је да је Башар Ел Асад са заинтересованим иностраним факторима у сиријском сукобу договорио своју оставку и дао инструкције за пренос власти. У тим договорима Русија није учествовала. Након тога Асад тражи и добија азил од Руске Федерације иза чијих леђа је направио договор о промјени власти у Сирији? Руске војне базе у Тартусу и Хмејмиму код Латакије се не нападају. Занимљива је масовна појава да се алавити, хришћани и шити масовно селе из свих дијелова Сирије у покрајину Латакија која је већински алавитска. Асадов премијер Мохамед ал Џалали је фаворит главосјече Ј(Џ)оланија. Ал Џалали, Ал Ј(Џ)олани и из Истанбула представник сиријских побуњеника Анас ал Абда углас кажу да су Сирији потребни добри односи са Москвом јер је Русија важан свјетски играч. Турски предсједник Ердоган подржава такав њихов став. У свјетлу останка или евакуације руских војних база у приобаљу Сирије не треба то узимати здраво за готово поготово од Турака. Индикативно је и дистанцирање САД и Русије од даљих догађаја у Сирији. Кремљ је саопштио да ће сада сиријски народи и грађани морати сами одлучити и радити на будућности Сирије. Ускоро предсједник САД Доналд Трамп рече како се Вашингтон не би требао мијешати у сукобе и стање у Сирији јер то није амерички рат. Рече то и не трепну док амерички војници бораве са Курдима на сјевероистоку Сирије и пљачкају тамошње природне ресурсе нафту и гас. 

Знамо ко је прва жртва у „Сиријском гамбиту“. Несрећна Сирија и њени грађани. Потези свих великих и мањих играча у овој партији наговјештавају неизвјесну игру. Завршница је далеко. Можда перпетум мобиле. Као у Афганистану, Либији…Етнички и вјерски хетерогена Сирија ће се суочити са огромним изазовима опстанка и функционисања. Арапи, Курди, Черкези, Туркмени, Јермени, муслимани сунити, муслимани шити, хришћани, маронити, алавити, друзи, исмаилисти…Па онда Хајат Тахрир ал Шам, Сиријска национална армија, Народни отпор, Сиријске демократске снаге (YPG) и у пустињи исламска држава…Биће изузетно тешко. Тај дио свијета и уопште арапско поднебље нема историју, искуство, знање да превазиђе међусобне разлике. Поготово ону да секуларно претпоставе религијском. Неизвјесни и магловити су дани пред Сиријом и тим регионом. Нека се спреме Ирак и на крају Иран. Израел трља руке.

Мишљења и ставови објављени у рубрици “Kолумне” су искључиво лични ставови аутора текстова и не одражавају ставове редакције портала.