Почело фрескописање Храма Светог Саве у Фочи, највећег православног храма у БиХ

Извор: Срна

У Храму Светог Саве у Фочи, непуну годину након освештања, почело је живописање, једна од посљедих и најзахтјевнијих фаза у изградњи.

У првој фази фрескописа осликава се олтарски простор површине око 300 метара квадратних, док је укупна површина сводова овог грандиозног храма, која ће бити украшена ликовима светаца, око 3.000 квадрата.

Посао је повјерен умјетницима из Београда, са академским сликаром, протомајстором Александром Живадиновићем на челу.

“Надамо се да ће, ако Бог да, до децембра цео олтар бити готов. Ово је велики подухват, јер је ово веома велики храм, тако да има много посла”, каже Живадиновић.

Олтарски дио красиће три композиције “Пресвета Богородица на престолу са анђелима”, “Христос причешћује апостоле” и “Вход јерарх”, односно “Свети оци литургичари”.

Ова екипа умјетника осликала је велики број православних храмова, а ово им је, истичу, највећи до сада.

За разлику од старе методе фрескописања на свјежем малтеру, живопис се ради на сувој подлози, савременом секо техником – акрилним бојама, које гарантују постојаност вијековима, са златном позадином.

“Слике се раде у нашем српском, византијском стилу, а боје ће бити мало светлије. Пошто нема доста светла у храму, прозори су мали у односу на величину храма, договорили смо се са управом храма да буде златна позадина, која ће рефлектовати светлост и симболисати царство небеско”, наводи Живадиновић.

Уз протомајстора Живадиновића, на осликавању Храма Светог Саве сарадници су Дарко Милојевић, Петар Вујевић и Милош Рончевић.

Старјешина Храма Душан Андрић каже да је ова екипа умјетника живописала велики број храмова, међу њима и Саборни храм и херцеговачку Грачаницу у Требињу, манастире Житомислић и Тврдош, крипту Храма Светог Саве на Врачару, храмове по Београду, Новом Саду и Храм Светог Саве у Лос Анђелесу.

“Сва четворица су завршили Академију Српске православне цркве за умјетност и конзервацију и од 1999. године баве се живописањем храмова, израдом икона и мозаика. Ријеч је о мајсторима са богатим и великим искуством”, наводи протојереј- ставрофор Андрић.

Молитвеним заступништвом Светог Саве, благословом митрополита дабробосанског Хризостома, а на радост свих вјерника, истиче Андрић, почело је осликавање фрескама, које су, објашњава он, јеванђеље у сликама преко којих вјерници могу да Божију цркву осјете на још приснији начин – као икону царства небеског.

“Надамо се, уз Божију помоћ, да ћемо до краја године завршити олтарски дио, а затим нам у другој фази предстоји да припремимо осталу зидну површину Храма”, појашњава Андрић.

Међу бројним приказима догађаја из Светог писма и историје Цркве, на фрескопису Светосавског храма наћи ће се и јошанички новомученици, као и житије свештеномученика Момчила Челебићког.

За сада се не може говорити о цијени живописања комплетног храма.

“Олтарски дио је површине 300 квадрата. Квадрат фрескописања храма је 130 евра, а када томе додамо припрему подлоге, па наношење златне позадине, квадрат олтарског дијела коштаће око 1.000 КМ”, рекао је Андрић.

Динамика радова зависиће од прилога вјерника. Из Храма Светог Саве позвали су вјерни народ да покаже сложност и јединство, какво га је увијек и одликовало када је ријеч о вјери православној.

“Да украсимо наш храм, како бисмо привели крају једну од посљедњих фаза у изградњи и како бисмо управо преко тих фресака свједочили незалазну свјетлост лица васкрслог Господа Исуса Христа”, наглашава Андрић.

Прилози већ пристижу, а међу првима осликавање цркве у свом завичају помогао је фудбалер “Црвене звезде” Раде Крунић.

“Посебна захвалност Радету Крунићу, нашем прослављеном фудбалеру, који је до сада приложио највећи износ за фрескопис, 10.000 евра. Захвалност и Миливоју Вилотићу и Зорану Мићевићу који су приложили 15.000 КМ за фрескописање Пресвете Богородице у олтарској апсиди, а издвојио бих и прилог Његоша Ивановића, који је приложио 1.000 КМ”, рекао је Андрић.

За фрескописање композиције светих отаца литургичара прилог је издвојило свештено братство Храма Светог Саве, док је Богословија Светог Петра Дабробосанског обезбиједила смјештај и храну за фрескописце.

Прилози за живопис могу се оставити у храму или уплатити на црквени рачун у Адико банци.

Градња Храма Светог Саве у Фочи, који се са површином око 1.500 метара квадратних сматра највећим православним храмом у Републици Српској и БиХ, почела је 2006, а освештан је прошле године.

На празник Светог Јована Златоустог, 26. новембра, свечани чин великог освећења Светосавског храма обавио је Његова светост патријарх српски Порфирије.