Директор “Аеродрома Требиње” Младен Станковић: Први летови из Херцеговине 2028.

Извор: Глас Српске/Маријана Миљић Бјеловук

Све дозволе за изградњу аеродрома у Требињу требало би да добијемо идуће године, а градња ће почети 2026, рекао је у интервјуу “Гласу” директор “Аеродрома Требиње” Младен Станковић.

Навео је и да је свеобухватна процјена утицаја на животну средину у финалној фази – тренутно се врши допуна студије утицаја, након чега слиједи ревизија и њено усвајање.

– Новац за експропријацију земљишта обезбеђује Србија, која је и инвеститор пројекта. До сада је откупљено нешто више од 36 хектара  – навео је Станковић. 

ГЛАС: Шта је до сада урађено на изградњи аеродрома у Требињу? 

СТАНКОВИЋ: До сада је израђена комплетна планска документација, прибављени локацијски услови за изградњу аеродрома, завршени истражно-геолошки радови и лабораторијска испитивања, уклоњена заостала минско-експлозивна средства, израђен највећи део студијске и пројектно-техничке документације, спроведена стратешка и претходна процена утицаја на животну средину. Главни пројекат за изградњу аеродрома је у фази усаглашавања са техничким решењима приступне комуналне инфраструктуре, за коју су издати локацијски услови надлежним домаћим институцијама. Потом ће се приступити ревизији главног пројекта аеродрома.  На пројекту су примењивани највиши еколошки стандарди и обезбеђене су све потребне мере заштите животне средине.

ГЛАС: Шта је још преостало да буде урађено да би отпочела градња? 

СТАНКОВИЋ: Кад се ревидира потребна документација, изда еколошка дозвола и заврши експропријација земљишта, надлежном министарству ће бити упућен захтев за издавање грађевинске дозволе за изградњу аеродрома. Ту је још један од предуслова за издавање грађевинских дозвола за прикључну комуналну инфраструктуру (приступну саобраћајницу, електроенергетски вод, прикључак на градски водовод, канал за одводњу пречишћене воде са аеродрома и оптичку мрежу). Израда пројеката за ову инфраструктуру као и њена изградња у надлежности је институција Српске. Грађевинска дозвола за приводни оптички кабл већ је издата компанији “м:тел”. Пројекат је комплексан у сваком смислу. Од почетка је било доста изазова са којима смо се изборили, уколико буде нових, наставићемо на исти начин.

ГЛАС: Колику површину ће обухватити аеродром у Требињу и који су све објекти предвиђени на тој локацији? 

СТАНКОВИЋ: Аеродром ће имати површину нешто мању од 302 хектара, а на њему ће бити предвиђени сви стандардни објекти који омогућавају несметан јавни авио-превоз путника. То су полетно-слетна и рулне стазе, платформа за опслугу ваздухоплова, контролисани паркинг, као и стандардни објекти високоградње, путнички терминал, торањ контроле летења, ватрогасна станица, складиште горива, гаражно-технички блок за аеродромску опрему, еко-зона за системско и организовано локализовање отпадних продуката и разни помоћни објекти.

ГЛАС: Да ли је почела експропријација земљишта за изррадњу аеродрома? 

СТАНКОВИЋ: Са експропријацијом земљишта за аеродром се отпочело. Поступак експропријације у складу са законском процедуром спроводи Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове РС. Под тим се подразумева и процена вредности непокретности коју су извршили вештаци одговарајућих струка. Периодично се организују усмене расправе ради откупа земљишта од садашњих власника. 

ГЛАС: Када би све активности о питању изградње аеродрома у Требињу могле бити окончане, односно када би могла почети градња? 

СТАНКОВИЋ: Према динамици Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије, исходовање свих потребних дозвола потребно је завршити у 2025. години да би изградња аеродрома почела 2026. године. Сваки међународни аеродром по изградњи мора проћи процес сертификације, који ће у нашем случају спроводити Дирекција за цивилно ваздухопловство БиХ, према домаћим прописима и у складу са сертификационим захтевима Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја. Први летови се могу очекивати након две године од почетка извођења радова на изградњи аеродрома.

ГЛАС: Колику подршку имате од надлежних институција Српске, Србије и града Требиња у вези са градњом овог стратешког пројекта? 

СТАНКОВИЋ: На свим нивоима имамо подршку у реализацији овог пројекта, без тога пројекат овакве сложености и величине не би могао да се реализује.

ГЛАС: Појавила се и информација да је промијењена локација на којој ће бити грађен аеродром. Да ли је то тачно? 

СТАНКОВИЋ: Ово је још једна у низу дезинформација о пројекту изградње аеродрома у Требињу, попут оне да ће терминална зграда аеродрома у Требињу бити дупло већа од терминала сарајевског аеродрома. Локација аеродрома је код села Талежа, а нето површина терминала је нешто више од 12.000 квадратних метара. То су лако проверљиви подаци, доступни и у нацрту Студије утицаја на животну средину која је од почетка године публикована на интернету.

Примједбе из Дубровника 

ГЛАС: Како гледате на то што су раније власти у Дубровнику најавиле да ће урадити све да не дође до изградње аеродрома у Требињу?

СТАНКОВИЋ: Ако је неко заиста изјавио да ће урадити све да не дође до изградње аеродрома у Требињу, може се рећи да је то у најмању руку некоректно. Ово је развојни пројекат и има велики значај за Требиње, а позитивно утиче и на читав регион. Ако је неко, ипак, изјавио да ће урадити све да не дође до изградње аеродрома који евентуално може произвести неприхватљиве утицаје на животну средину, онда са тиме могу да се сложим. Све време и радимо на томе да комплетан аеродром буде еколошки потпуно прихватљив и одржив. Примедбе достављене из Хрватске су детаљно размотрене и биће прописно обрађене у коначној верзији Студије утицаја на животну средину “Аеродрома Требиње”.